Tatre, zima 2007.

prvi deo | drugi deo

Uspon na Chopok (2024m) je izveden od podnožja Jasne. Prva pauza je bila, nakon savladanih 400m visinske razike, u planinarskom domu Lukova (1666m). Restoran nije radio pa smo odmah krenuli ka vrhu. Vreme se pogoršavalo sa usponom. Magla i vetar su nam bili glavni protivnici. Stižemo na kraj žičare i meteorološke stanice, malo se spuštamo ka domu, pa odmah na vrh dok smo još zagrejani. Na vrhu magla - prava zima. Čestitanja i uslikavanje pa nazad u dom. Veća pauza nas je osvežila. Vratili smo se do autobusa istom stazom.

Na vrhu Chopok

Uspon na Predne Solisko (2093m) smo započeli od Hotela Fis sa Štrbskog Plesa (1350m). Po gustoj magli krećemu se uz skijašku stazu. Rastajemo se od skijaša jer je staza radila samo u donjem delu. Već na 1700m izlazimo iz oblaka. Izvanredan i neočekivan prizor. Pred nama su predivni i zasneženi vrhovi Visokih Tatri.


Pogled prilikom uspona na Predne Solisko	Skijaši su ceo dan u oblaku ispod nas :)

Za manje od dva sata smo u domu pod Soliskom (1840m). Nismo se zadržavali u domu. Delimično prepoznajemo stazu, tražimo markaciju i polako se približavamo vrhu. Mestimično zaleđena staza nas opominje da je ipak u pitanju zimski uspon. Pri vrhu su vetrovi zbrisali i ono malo snega. Lepo sunčano vreme nas je zadržalo na vrhu duže od planiranog. Brže nego pri usponu, vraćamo se istom stazom u dom. Zaslužili smo dužu pauzu za ručak. U Štrbsko Pleso stižemo u dogovoreno vreme.


Grupa planinara na vrhu Predne Solisko (2093m)	Masiv Tatri, prelepo vreme...

Sigurno da je za sve prave planinare posebna poslastica uspon na Slavkovski štit (2452m). Manja odabrana grupa, od četrnaest planinara, krenula je, pre od uobičajenog vremena, ka Starom Smokovecu. Žičarom do 1285m pa pešice uz skijašku stazu do vidikovca (1650m). Magla nam nije omogućila lep pogled.


Panorama Visokih Tatri viđena iz Starog Smokoveca	Stari Smokovec i Slavkovski štit. Ujutru je bilo lepo vreme...

Nastavljamo uspon markiranom stazom koja je slabo zasnežena i lako uočljiva. Sa visinom sve je veći mraz. Mestimično zaleđena staza nas primorava da cepinima kopamo nogostope. Jeste sporije ali i bezbednije. Za manje od tri sata stižemo pod vrh. Neophodna je pauza i okrepljenje. Čeka nas eksponirani i zaleđeni završni uspon. Već smo se izvežbali da sa cepinom kopamo jamice. Vertikalno, od prevoja, po jakom vetru, izlazimo na greben i grebenom na 2452m visokom Slavkomskom štitu. Sačekujemo začelje. Zajedničko fotogrfisanje sa nezaleđenim aparatima.


Kroz mećavu, vetar i mraz...	... do zvezda. Grupa na Slavkovskom štitu 2452m

Kratko osveženje. Cupkamo na vrhu. Temperatuta oko 20 stepeni ispod nule, nas je požurivala sa vrha. Istom stazom, koja je već bila zavejana, silazimo sa vrha. Pre mraka se dočepasmo makije i staze koja kroz nju krivuda.
Uspon i silazak je izveden za devet sati. Dobar rezultat za zimski uspon.

* * *

    Doček nove 2007godine smo doživeli u Tatrama, možda ne onako kako smo očekivali.

    Tokom ovog zimovanja obišli smo i prelepu Demanovsku pećinu i termalni akva park u Liptovskom Mikulašu.

    Povratak za Beograd je bio mučan zbog lošeg prevoza


Naš vozić u povratku: Autobus vuče minibus, a ovaj prikolicu...	Vođa. Jedva nas je naterao da napustimo prizore zaleđenih vodopada.

Još jedno skijanje, planinarenje i zimovanje je prošlo. Nadajmo se da će naredno biti sa više snega.

Beograd,
16. januar 2007.

Izveštaj: Vladislav Matković

Fotografije: Nenad Jovanović, Aleksandra Stiković,
Vladislav Matković, Jelena Radović

Pobeda Web Team 2007.