Veliki put 2005. (Španija i Maroko)

prvi deo:  Beograd - Šamoni - Grenobl 

Napomena: Satnica događaja je beležena prema našem vremenu, bez obzira što je vreme u Maroku pomereno za 2 sata unazad

Petak 22.07 – Ispred hrama Svetog Save do 18.30 se grupa od 46 planinara priprema za put. Pakovanje rančeva i ostale neophodne opreme je započeto još u 15.00. Vreme je sunčano i prijatno za nesmetan rad. Nakon svečanog ispraćaja ispred pomenutog hrama, ekipa polazi na daleki i dugotrajni put. Nešto pre 20h stižemo na granicu sa Hrvatskom. Nakon procedura, put se nastavlja, a kratku usputnu pauzu od nekih pola sata pravimo na auto-putu.

Subota 23.07 - U 00.50 stižemo na granicu sa Slovenijom. Istu prolazimo nakon pola sata. Odmah nakon prelaska stajemo blizu jednog restorana radi odmora. U pola 5 stižemo na granicu sa Italijom. Neverovatno brzo je prelazimo (samo nam je bilo potrebno nekih desetak minuta). Prolazimo Milano, kojeg uspevamo jedva videti sa periferije. U mestu Šatilon, tačnije benzinskoj pumpi pored mesta (blizu Aoste), se zaustavljamo u 11.10. U okolini se vide padine italijanskih Alpa. Nakon pola sata nastavljamo put ka Šamoniju, našem prvom odredištu. Kako se sve više približavamo Francuskoj, to je sve više i znatiželjnih pogleda uprtih u visine koji traže Mon Blan. U 12.40 ulazimo u čuveni tunel ispod Mon Blana. On je dug 11.6 km, gde je prosečna dozvoljena brzina kretanja od 70 km/č i sa međusobnim rastojanjem vozila od nekih 150m. U 13.00 smo ugledali svetlost dana. Prolazimo i nekadašnji francuski granični punkt bez zadržavanja. Spuštamo se u dolinu gde je Šamoni. Nakon parkiranja, odlazimo turistički da obiđemo ovo simpatično mesto koje je poznato po stecištu planinara, alpinista i ljubitelja zimskih sportova. Tamo je uvek živo, te tako svako može naći neku razonodu za sebe. U 15.17 polazimo busom ka našem kampu u mestu La Boson. On je udaljen nekih 5 km od Šamonija. U 15.40 stižemo. Postavljamo šatore na određena mesta. Sledi odmor zajedno sa večerom. U 19.30 se polazi neobavezno ponovo u Šamoni gde se zadržavamo do 22.20 kada smo ponovo u našem kampu. Vreme je tokom celog dana bilo prijatno.
Šamoni Mont Blanc u predvečerje

Nedelja 24.07 - Ustajamo u 06.15. Pakujemo se i stvari tovarimo u bus. Počinje kiša. Doručak, i u 08.20 polazimo sa autobusom ka Šamoniju. Po dolasku (u 08.35), raspitujemo se za vozić koja vodi do najvećeg glečera podno Mon Blana (Mer d'glas). Veća grupa (36 planinara), odlazi ka stanici železnice. Kupujemo karte i  polazimo ka Montenveru (1913m). Vozimo se nekih dvadesetak minuta zupčastom železnicom. Po dolasku, odlazimo stepenicama i lepo uređenom stazom dole ka glečeru (isti se proteže preko severne padine Mon Blana).


Ulazimo u Ledenu pećinu. Ta pećina predstavlja veštačko udubljenje u večnom ledu gde se u centralnoj prostoriji iste nalaze razne skulpture načinjene naravno od samog leda. U pećini vlada neopisiva gužva od strane turista koji su privučeni lepotom ovog mesta. Eto primera kako je potrebno samo malo mašte pa na istoj dobro profitirati.
Ledena pećina




 Istom stazom se vraćamo ka polaznoj stanici železnice ka Šamoniju. Nešto posle 13h polazimo ka Grenoblu i oko 16h stižemo.

Panorama Grenobla sa Bastilje
Grenobl:
Grad je na jugo-istoku države. Predstavlja glavni grad Izer regije i nalazi se blizu ušća reka Drak i Izer u planinskom rejonu. On je važan centar proizvodnje mnogih dobara i privlačan je za ljubitelje zimskih sportova. U gradu se nalazi sedište biskupije koja vodi poreklo iz četvrtog veka nove ere. Najpoznatija crkva je crkva Svetog Lorena iz 11-tog veka i crkva Svetog Andreja iz 13-tog veka. Takođe se u neposrednoj blizini grada nalazi i obnovljen manastir Kartuzijanaca, koji je osnovan u 11-tom veku. Na brdu iznad grada je tvrđava Bastilja koja je od 19 veka postala pristupačna putem žičare. Sa nje se pruža veličanstven pogled. U gradu je takođe i poznati muzej seoskog života, dok jedan drugi je posvećen piscu Stendalu, koji je inače i rođen u ovom gradu. Tri univerziteta Grenobla su osnovana u 1339. godini i reorganizovani 1970. godine. Pleme Gala je ovaj grad nekad zvalo Stari Kularo. Od četvrtog veka je grad bio poznat po imenu Gracianopolis, u čast rimskog cara Gracijana. Grenobl je bio deo kraljevstva Provanse od 9-tog do 11-tog veka. Kasnije je od njega napravljen glavni grad bivše provincije Dafine, kao nezavisno feudalno kraljevstvo  sve do vremena dok grad nije potpao pod francusku krunu 1349. Svoj najveći procvat je grad doživeo u 19-tom veku. 1968. godine su se ovde održale Zimske olimpijske igre. Broj stanovnika je prema popisu iz 1999. godine  iznosio 153,317.

Tog popodneva smo sigurno bili najglasniji u gradu. Ja lično sam uspeo da obiđem gotovo sve o čemu sam pisao gore u studiji o gradu. Grad smo našom vikom i smehom "terorisali" do 20h. Put je nastavljen prema Andori, sa usputnom pauzom u nekom restoranu blizu Nima. Po noći prolazimo Monpelje.
Dalje... (Andora)