Veliki put 2005. (Španija i Maroko)

jedanaesti deo:  Barselona

   
    Utorak 09.08- U 07.30 ustajem. Danas imamo slobodan izbor: kupanje ili razgledanje Barselone u sopstvenoj organizaciji. Odlučujem se posle doručka za Barselonu, jer vreme nije obećavalo opušteno kupanje na plaži. Polazimo nas dvojica lokalnom autobuskom linijom ka Barseloni. U grad (na zadnju stanicu) stižemo u 11h. Ukrcavamo se u turistički bus. 

Barselona:
    Grad u severoistočnom delu Španije, glavni grad provincije Barselona i autonomne regije Katalonije. Takođe je i luka na Sredozemnom moru između Liobregate reke i reke Besos. Po broju stanovnika  i veličini industrije je drugi grad u Španiji. Barselona je takođe i trgovački centar zemlje. Provincija Barselona, najgušće naseljena i sa najjačom industrijom od svih španskih provincija, je planinska regija, sa peščanim plažama i plodnim ravnicama. Prema popisu iz 2001. godine, broj stanovnika Barselone je iznosio 1,503,884.
    Glavna proizvodnja u gradu je proizvodnja tekstila, preciznih instrumenata, mašinerije, opreme za železnicu, papira, stakla i plastike. Barselona je i jedna od glavnih luka Mediterana i finansijski i izdavački centar Španije. Poljoprivreda uključuje proizvodnju: maslina, povrća, pomorandži, grejpfruta, plute, žitarica, badema i breskvi. Cement i tekstil se proizvode u regionu, a tu su i rudnici lignita i potaša.
    Najstarija četvrt Barselone, ranije okružena zidovima, je bila  sagrađena na današnjoj luci i presečena je ulicom Rambla. Rambla je popločana ulica koja sadrži i pešačku zonu i dvosmernu traku za vozila. Ista se pruža od luke do trga Katalonije, bitnog mesta u gradu. Ulice stare četvrti su krivudave i uske, u novijem delu su široke i prave sa modernim zgradama. Dominirajući oblakoder Barselone je aktivno gradilište šiljatih kula (katedrale inače), koja nosi naziv Templo Ekspjatorio de la Sagrada Familija (Crkva žrtvovane familije). Ona je izgledom ogromna, još u izgradnji, značajna po talasastim krivim i detaljnim  izumima njenog kreatora, katalonskog arhitekte Salvadora Gaudija. Nekoliko drugih važnih građevina uključuju:  Kuću Mila (podizana između 1905. i 1907. godine), crkvu San Pablo del  Kampo, gotsku katedralu Santa Eulalija, spomenik Kristiforu Kolumbu i obližnji vrh Tibidado (532m). Među mnogim kulturnim građevinama je i Univerzitet Baselone (osnovan 1450. godine), Autonomni univerzitet Barselone (osnovan 1968. godine), Kraljevska arhiva od Aragona, Arheološki muzej, Muzej stare umetnosti i Muzej nove umetnosti.
     Prema legendi, Barselona je osnovana pod imenom Barkino 230. godine pre Hrista od strane kartagenskog generala Hamilkara Barke. Regija je postala deo Rimskog carstva u trećem veku pre Hrista. U petom veku je ista upravljana od strane Vizigota, da bi 713. godine bila osvojena od strane Mavaraca i potpala pod vlast Karlemanea u 801. godini. Pod francuskom upravom, grad i okolni rejon su postali samoupravna oblast Katalonije, odn. Barselone. Region je pripojen u Kraljevstvo Aragona 1137. godine. Nakon toga je grad izrastao u komercijalno-politički značajan centar kao mediteransko - trgovačka i brodogradilišna luka. Nakon ujedinjena Kraljevstva Aragonije i Kastilje (1479. godine) i postepenim uvođenjem mera zabrane trgovačke politike, ugled i privredni napredak Barselone se smanjio. 1833. godine, provincija Barselona je uspostavljena, sa njenim glavnim gradom - Barselonom. U 19tom i 20tom veku, Barselona je bila centar Katalonskih separatista, anarhije i industrijskih nemira. Tokom građanskog rata, grad je bio sedište autonomne Katalonske vlade i jako uporište Lojalista. Grad  je teško  bombardovan 1938. godine od strane Nacionalista, koji su ga konačno zauzeli 26.01.1939. godine. Deo Barselone, koje je 1992. godine bilo mesto odigravanja Letnjih olimpijskih igara, predstavlja početak programa masovne izgradnje objekata u bližoj i široj okolini.

        Iz turističkog busa beležim: Kuće Batla, Amatlera, Morere (zadužbine Antonija Topijesa), La Pedreru, Kuću Punksesa, Sagradu familiju, Graciju, park Tamaritu, građevinu Sariju, manastir Pedralbes, palatu Rejala Pavelonsa Guela, stadion Barselone, trgovinski centar Marija Kristina, Dijagonalni bulevar, Muzej istorije, Univerzitet, trg Kataloniju, Ramblu, trg Španije, Špansko selo, Olimpijski kvart, muzej Nacionalne umetnosti Katalonije, Muzej moreplovstva, Akvarijum, Kolumbov spomenik,... Koristim sve tri turističke linije (crvenu, plavu i zelenu) tokom celog dana. Nabrojana mesta gore su samo deo onoga što sam video. Opširnije je prikazano na turističkoj mapi Barselone. U toku dana pravim pauze na Barsinom stadionu i u Akvarijumu (80m dugački podvodni tunel ispod površine Sredozemnog mora). Oko 21h počinje kiša. Izlazim na trg Katalonije iz busa, i odlazim na stanicu redovne linije ka kampu gde smo smešteni. Autobus za prigradska mesta polazi u 21.30. U kamp stižem u 22.40.


    Sreda 10.08 - Ustajemo i polazimo organizovano našim busom za Barselonu. U 10.30 stižemo ispred Olimpijskog sela u kojem se zadržavamo neko vreme razgledajući ga. Nakon toga odlazimo na vidikovac iznad grada. U 11.30 se iskrcavamo na jednom trgu blizu Kolumbovog spomenika. Odlazim opet u razgledanje grada turističkim autobusom. Obilazim Zoološki vrt, Muzej moreplovstva, ulicu Rambla, trg Katalonije,...
    U 18h je skup ispred našeg busa na istom onom trgu. Međutim, ne polazimo odmah ka kampu, jer smo konstatovali da nam je neko ulazio u autobus dok je bio parkiran na propisno obeleženom mestu. Fali lap-top Vlade Ivanovića. Odmah je jedan broj naših krenuo da prijavi krađu, dok smo mi ostali (većina), ostali da čekamo kakav-takav pozitivni rasplet situacije. Nakon nešto više od sat vremena se ona manja grupa vraća iz policije, te nam prenosi da se tu ne može više ništa učiniti. Logično i za očekivati. Najteže je svakako Vladi. Mnoštvo slika i video fajlova je ukradeno zajedno sa računarom. U 19.30 polazimo ka kampu. Po dolasku, pripremamo zajedničku večeru u kampu.
Barselona
    Četvrtak 11.08 - Ustajem u 07.30. Nakon doručka i pakovanja stvari, odlazim na plažu. Plaža u Sitgesu je udaljena od kampa nekih 20tak minuta hoda, peščanog je tipa i fino uređena. Vreme je dosta prijatno za kupanje. Deo naše grupe je i ovaj dan iskoristio da razgleda Barselonu. Nakon prijatno provedenog dana na plaži, u 19h polazimo ka Barseloni. Namera nam je da do nekih 23h00 razgledamo Barselonu noću. Odlazim sa delom grupe ka platou između Muzeja nacionalne umetnosti i trga Španije. Večeras je tamo muzički festival ukrašen bojama vodenih fontana. Nakon nekih 45 minuta hodanja ulicom Avenija Paralel, stižem na trg Španije. Sve fontane ispred Muzeja nacionalne umetnosti rade. Voda se pumpama u fontani šprica u raznim pravcima, osvetljena raznim dezenima boja. Muzičko veče počinje. Pristiže masa ljudi (turisti uglavnom). Sve je krcato. Blicevi svetle. Ukratko - raj za oči. Ove manifestacije se održavaju na ovom mestu svakog leta u jednom ili dva dana u nedelji.

Nakon nekih sat vremena uživanja, odlazimo ulicom Korts Katalones ka trgu Katalonije. Tamo stižemo za nekih 45 minuta. I na ovom trgu vlada "večna gužva". Šetamo Ramblom ka obali. U 23h polazimo definitivno iz Barselone - na celom  ovom putešestviju, Barselona nam je "nudila najviše dana za razgledanje". A i dosta je bilo (žalim što nismo mogli u Madridu ostati duže, nekako mi je lepši nego katalonska lepotica).