Veliki put 2005. (Španija i Maroko)

peti deo:  Toledo, Kordoba, Sevilja 


    Petak 29.07 - Ustajemo, pakujemo se i polazimo ka Toledu. U 09h stižemo. Autobus odlazi, a mi ostajemo ispred zidina Starog grada. Odlazimo u razgledanje Starog grada.
Okolina Toleda

Toledo:
    Grad u centralnoj Španiji, glavni grad regije Kastilja la Manča i Toledo regije. Leži na reci Tagus i blizu je Madrida. Grad je sagrađen na brdu koje je visoko 732m. Stari grad je oivičen sa tri strane klisurom reke Tagus sa zidinama. Broj stanovnika prema popisu iz 2001 godine je iznosio 68,382.
    Najvažnija industrija je proizvodnja mačeva od čuvenog svetskog toledovog čelika. Ova je proizvodnja u zajedničkom vlasništvu države i bogatih preduzetnika. Ostali proizvodi uključuju proizvodnju piva, konfekcije, tekstila,  opeke, ukrasa i lepeza.
    Grad ima mnoštvo kula, starih kapija, uskih krivudavih uličica, masivnih kuća. Preovlađuje mavarska arhitektura koja daje gradu srednjovekovnu atmosferu. U centru grada se nalazi glavna građevina, gotska katedrala (podizana u vremenu od 1127. do 1493. godine) sa 40 kapela. U srednjem veku je ona bila centar inkvizicije i najvažnija bogomolja srednjovekovne Španije. Druga važna građevina je crkva San Huana de los Rejesa, takođe u gotskom stilu, i njen ženski manastir koji je odmah tik uz crkvu. Celo zdanje je zadužbina Ferdinanda petog, kralja Kastilje, i njegove žene Izabele prve. El Tranzito je bila nekadašnja sinagoga (podignuta 1366. godine), pa je nakon proterivanja Jevreja (1492. godine) pretvorena u crkvu. Crkva Svetog Tome je izgrađena na temelju bivše džamije u 14tom veku. Crkve Toleda sadrže neka od najvećih dela umetnosti u Španiji, pogotovo ona koja su plod slikara El Greka. Na najvišoj tački starog dela grada se nalazi utvrđena palata Alkazar, ogromna i četvrtastog oblika građevina sa 4 kule. Sad je Alkazar vojna akademija, oko koje kuće Toleda su grupisane u polukrug. Trg Zokodover, izgrađen u sedmom veku i kasnije ponovo opravljena od strane mavarskih osvajača, je atraktivno šetalište i dugo je bio mesto na kojem su se žrtve inkvizicije spaljivale. Tu su se takođe odigravale i borbe bikova. Unesko je proglasio ovaj grad 1986 godine kao svetski spomenik.
    193. godine pre Hrista je grad pao pod Rimljane. Tad su mu isti dali ime Toleum. Od 534. do 712. godine, Toledo je bio glavni grad Vizigotskog kraljevstva u Španiji i postao je važan crkveno-duhovni centar. Nakon njegovog zauzimanja od strane Arabljana u 712. godini, on postaje mavarski grad i glavni grad kratkotrajnog Kraljevstva Mavara (1035. - 1085.). 1085 godine, nakon značajne opsade, grad je osvojen od strane snaga Kastilje i pripojen Kastiljanskom kraljevstvu. Od tada Toledo je glavni grad regije Kastilje (1087. - 1560.). Od jula do septembra 1936. godine, tokom Španskog građanskog rata, pobunjenici u Alkazaru su bili u opsadi 70 dana od strane pristalica Republike.


Zemlja crvenica

Verujem da je mnoge očarao ovaj grad svojom istorijom i lepotom. Pravimo pauzu na nekoj polunapuštenoj benzinskoj pumpi. U 15.50 dolazi do saobraćajnog incidenta na putu ka Kordobi. U jednoj nepreglednoj krivini nas udara otpozadi jedan nepažljivi kamiondžija. Rasturen nam je zadnji boks autobusa gde smo držali cepine, dereze, štapove, podmetače. Takođe nam je razbijeno i zadnje staklo od potresa. Srećom, u momentu sudara od srče zadnjeg stakla se nije niko povredio. Odmah je usledila blokada saobraćaja. Naš bus i kamion su znatno onemogućili normalan saobraćaj do momenta dolaska saobraćajne policije. Ona pravi kratki snimak i zapisnik, i odvodi nas par kilometara dalje niz put do jedne trake za isključenje, da bi omogućili normalni tok saobraćaja. I tako, dok jedan deo ekipe zajedno sa policijom sređuje formalnosti oko događaja, veći deo grupe se pozabavio problemom prepakivanja stvari iz tada više neupotrebljivog zadnjeg boksa u boksove autobusa. Dotadašnji komfor nekih putnika je prestao da postoji (jer su se morali zadovoljiti jednim sedištem - kao svi ostali). Saobraćajna šteta će biti naravno naplaćena od osiguravajućeg društva kamiondžije. Bus je prepakovan. Spremni smo da pođemo dalje. Oko ovog događaja je izgubljeno nešto više od sat i po vremena. Neka, barem smo svi ostali živi i zdravi. Pravimo pauzu od u nekom restoranu da bi vozači skinuli razlupan sanduk. Nastavljamo dalje, i u 20.30 stižemo u kamp Abolafija, na nekih 20km od Kordobe. Smeštamo se u lepo uređen kamp.

Kamp Abolafija Preko puta je Afrika
    Subota 30.07 - Ustajanje je u 07.00. Pakujemo se, i u 09.00 polazimo za Kordobu. U 09.36 stižemo. Ostavljamo bus na šetalištu novog dela grada pored reke Gvadalkvivir. Odlazimo u razgledanje.

Kordoba:
    Grad u južnoj Španiji. Glavni grad provincije Kordobe u Andaluziji. Predstavlja jedan od najčuvenijih gradova Španije. Leži na reci Gvadalkvivir i sadrži u njegovom starijem delu belookrečene zidove, uske ulice i raskošna otvorena dvorišta jednog mavarskog grada. Broj stanovnika prema popisu iz 2001. godine je iznosio 308,072.
    Kordoba je trgovinski centar maslina i južnog voća, čije plantaže su u neposrednoj blizini grada. Takođe je ovde prisutna i industrija proizvodnje hrane, piva, tekstila, mašinerije i prečišćenog bakra. Razni ručni radovi, pogotovo oni od srebra i kože, se takođe ovde proizvode, da bi se uglavnom prodavale turistima.
    Najvažnija građevina Kordobe je velika katedrala, koja je građena od osmog do desetog veka kao mavarska džamija na ruševinama rimskog hrama, a kasnije vizigotske crkve. Ova džamija je bila poznata daleko u svetu kao najveće i najlepše muslimansko sveto zdanje pre nego što je 1236 godine pretvorena u crkvu. Ime te džamije danas nosi ime "Džamija 1000 stubova". Ona je nekada imala zaista 1000 stubova, dok se vremenom taj broj postepeno smanjivao, i došao na današnju cifru od nekih otprilike 850 stubova. Ceo kompleks (džamija, zajedno sa podignutom katedralom 1236. godine) je vidljiv preko reke Gvadalkvivir i privlačan za foto-aparate turista.
    Druga vredna građevina je opet nezaobilazni Alkazar, bivše mavarsko utvrđenje, koje je podignuto na ruševinama rimskih građevina, i kasnije korišćeno kao sedište Inkvizicije. Sad je velikim svojim delom u ruševinama. Most od 16 lukova, poreklom iz rimskog vremena i opravljan od strane Mavara, spaja centralni deo grada sa Kampo de la Verdad, četvrti preko Gvadalkvivira. Blizu mosta je zamak Kalahora. Istorijski centar Cordobe je priznat od Unesko organizacije kao svetski spomenik kulture 1984. godine. Grad je takođe i sedište Univerziteta Kordobe.
    Kordoba je bila važan grad već u feničansko i kartagensko vreme. Grad je cvetao kao glavno rimsko naselje od prvog veka pre Hrista pa do 5og veka nove ere. Kasnije je postepeno zauziman, prvo od strane Vizigota (572 godine), pa onda od strane Mavara (711. godine). 756. godine, Abd-ar-Rahman prvi, član familije Umajid, napravio je od Kordobe glavni grad mavarske Španije. Narednih 250 godina, grad je bio jedan od svetski najvećih trgovinskih i intelektualnih centara. 929. godine Abd-ar-Rahman treći je utvrdio kalifat Kordobe, te je tako grad doživeo vrhunac blagostanja, ugrožavajući čak položaj Damaska i Bagdada po njegovoj briljantnosti i intelektualnoj aktivnosti. Materijalno blagostanje grada je opalo nakon ranog 11tog veka, pošto su se muslimanski zakoni u Španiji raspali. Ipak, grad je ostao centar književnosti i učenosti. U 12tom veku filozofi Majmonides i Averoes su bili aktivni u gradu. 1236 godine je grad zauzet od strane Ferdinanda trećeg. On je na delu temelja Džamije 1000 stubova podigao katedralu. Od tada ovaj deo Španije prima i rimski katolicizam. 1808. godine, tokom Napoleonovih ratova, grad je bio opljačkan od strane  Francuza.


Razgledam dvorište kompleksa Džamije 1000 stubova i katedrale Ferdinanda trećeg. Ulazim u kompleks. Kamera i foto-aparat "rade svoj posao". Unutra su ukršteni stilovi islamske i hrišćanske kulture. Vidim mnoge ornamente islamske kulture i religije po zidovima i stubovima, pomešane sa kipovima i oltarima hrišćanskog rimo-katoličkog obeležja. Ovde su "ujedinjeni rimo-katolicizam i islam". Napuštam ovaj spomenik, i odlazim u obližnji flamengo bar pokušavajući da nešto "dobijem". Znam prema rečima mojih kolega koji su sinoć bili u ovom baru da je i ovde zabranjeno snimanje predstave. Pokušavam kupiti barem nekakav nosač zvuka i slike. Na kraju, ipak se moram zadovoljiti samo sa nosačem zvuka. Srećan sam k'o mali majmun. Hitam ka busu da svima pokažem šta sam kupio. 
Kordoba - preko reke je džamija 1000 stubova

    Polazimo ka Sevilji. Moj CD "prži" u busu. U 14h stižemo na parking u Sevilji. Izlazimo, i krećemo pešice ka centru do kojeg ima nekih pola sata hoda. Sunce peče k'o ludo. Na jednoj raskrsnici vidim turistički bus. Na brzinu skupljam istomišljenike (njih troje), i užurbano se odvajamo od grupe i trčimo da ga "ufatimo". Ulazimo, plaćamo kartu, sedamo na gornji sprat i uživamo. Odiseja gradom počinje.


Sevilja:
    Grad u južnoj Španiji. Glavni grad regije Andaluzije i provincije Sevilje. Takođe je i luka na reci Gvadalkvivir. Luka je pogodna i za prekookeanske brodove. Među najzančajnijim izvoznim dobrima grada su: vino, masline, pomorandže i metalne rude. Industrija uključuje proizvodnju pecaroških čamaca, destileriju i proizvodnju gvožđa, porcelana, duvana, tekstila, nameštaja, sapuna i grnčarije. Turizam je važna grana ekonomije grada.
    Mnogobrojni spomenici u gradu vode poreklo iz srednjeg veka, kao što je Alkazar, kraljevska palata sagrađena od strane Mavaraca u 11tom veku. Tragovi rane mavarske civilizacije su takođe jasni u malim krivudavim uličicama, niskim belim kućama sa balkonima, dvorištima, fontanama, kao i u ostacima starih zidova koji su nekad okruživali grad. Ogromna gotska katedrala, započeta sa izgradnjom u 1402 godini, a završena u 1519. godini. Građena je na temelju ruševina stare džamije iz 12tog veka. Oslikavanje objekata katedrale je izvršio El Greko, Murilo i Zurbaran. Giralda, zvonik katedrale, visok je preko 91m. Za vreme džamije je umesto zvonika bio minaret iste. Najvažniji obrazovni centar grada je Univerzitet Sevilje (podignut 1502. godine). Arhivo de los Indios, velika kolekcija knjiga, rukopisa, dokumenata o istoriji i administraciji španskog carstva u Americi se čuva u kući Lonja u gradu od 1785 godine. Srednjovekovni spomenici Sevilje su proglašeni svetskom naslednom baštinom od strane dobropoznatog Uneskua 1987. godine.
    Zvan Hispalis u stara vremena, grad je zaposednut u 45 godini pre Hrista od strane Julija Cezara. Nakon četvrtog veka nove ere, Sevilja je upravljana postepeno od strane Vandala, Vizigota i Mavaraca. Grad je cvetao kao kulturni centar pod mavarskom dominacijom koja je trajala od 712te do 1248. godine. Nakon toga je osvojena od strane Ferdinanda trećeg od Kastilje i Leona. Otvaranje Amerike prema španskoj trgovini 1492. godine, obezbedilo je gradu veoma dobar prestiž. Trgovina se razvijala brzo između dva kontinenta. Do 17tog i 18tog veka, Sevilja je postala centar španske kulture. Špansko-američka izložba iz 1929. godine, izraz odnosa između Španije i Amerike, je održana u Sevilji. Svetski sajam, Ekspo 92, je otvoren u aprilu 1992. godine u gradu. Broj stanovnika prema proceni iz 2003. godine je iznosio 709,975.



    Iz turističkog autobusa snimam prostor gde se održavao svetski sajam Ekspo 92, mnogobrojne lepe mostove preko reke Gvadalkvivir, arenu za borbu s bikovima, ostatke kapija iz vremena vladavine Mavaraca, itd. U daljini se vidi i čuvena katedrala. Nažalost, autobus ne prolazi kroz najstroži centar grada jer je tamo pešačka zona. Tačne nazive svih mesta pored kojih smo nas četvoro prošli su opisani u planu grada koji sam dobio prilikom ukrcavanja u bus. Šteta što nemamo više vremena za ovaj grad.


Nakon snabdevanja u jednoj robnoj kući (kupih flamengo ples na DVD-u), u 16.20 polazimo prema luci Algesirasu. Uzbuđenje dok se približavamo krajnjem jugu Španije i Gibraltarskom moreuzu raste kod svih putnika autobusa. Drugi kontinent. Oko 18.30 sam ugledao prvi put u mom životu Atlanski okean. Sve oči putnika su uprte u okean. Na okolnim brdima mnoštvo generatora pogonjenih vetrom. Još malo Evrope pa..
Ulazak u luku Algesiras

    U 19.05 dolazimo do najjužnije tačke Španije prema Africi koja se zove Mirador Estreho de Gibraltar. Odatle se pruža veličanstven vidikovac ka susednoj afričkoj obali. Tu vlada konstantno velika gužva. Mnoštvo turista sa svojim foto-aparatima se slikaju ispred afričkog kontinenta. Vizuelno bih rekao da ima nekih 5km do afričke obale (inače je moreuz na ovom najužem mestu širok samo 11.4km).  U 20h dolazimo u luku. Mesto Algesiras izgleda simpatično. Luka - pretrpana kontejnerima, kranovima, brodovima i svim ostalim stvarima koje čine jednu luku. Do 21h čekamo u busu na informacije o feribotu i prelasku u Maroko. Informacija je sledeća: Isti polazi u ponoć. Do 22.45 smo slobodni. Odlazimo u grad radi razgledanja. Veče polako pada, a mi vreme "ubijamo" po kafićima i uličicama ovog lučkog mesta. Ovde se već može osetiti duh Afrike. U 22.45 polazimo ka staničnoj zgradi. Dobijamo karte i čekamo u holu prevoz. Naš je bus već ukrcan u feribot. U 23.30 se ukrcavamo.
    Nedelja 31.07 - U 00.10 polazimo. U 01.15 sam konačno kročio na tlo Afrike. Grad u kome se nalazimo se zove Seuta, i pripada još Španiji koja ovde drži uže gradsko područje. Težnje marokanske vlade i politike je da se ovaj grad vrati pod upravu Maroka kao što je nekad i bio. Upravo je ovo i jedan od razloga mnogih sporova na relaciji Španije i Maroka. Nedavno su sukobi između ove dve države jedva izbegnuti diplomatijom, koja je morala da usledi nakon iznenadne španske invazije na jedno ostrvo čiji status o pripadnosti još nije rešen. Elem, polazimo autobusom ka granici sa Marokom. Grad Seutu uspevamo jedva da vidimo iz autobusa. Ulice su joj slabo osvetljene, što je dokaz da ovde živi većinsko muslimansko stanovništvo, te je tako i standard daleko manji. U 01.40 stižemo na granicu, a 03h nastavljamo put. Suviše smo umorni i mračno je da bi se divili zemlji u koju ulazimo. Ceo bus tone u san. Oko 07h se budim. Vozimo se kroz jedno turističko veće mesto. Ono se zove Temara, i nalazi se nekih 20km južno od glavnog grada Rabata. Odmah se primećuje da smo i u drugoj državi i na drugom kontinentu. Meni lično se cela slika sviđa, malo mi je dosadio kičeraj zapada. Na prašnjavim ulicama vidimo prve ranoranioce (jer je tada bilo umesto naših 7 njihovih 5 sati). Stižemo ispred hotela (rang - 4 zvezdice). Hotel drži jedan Francuz. Pošto su kapaciteti po celom mestu popunjeni, domaćin hotela nam dozvoljava da prenoćimo narednu noć na travnjaku ispred bazena hotela. Za neke od nas će ovo biti novo iskustvo.

Plaža isprd našeg hotela u Temari
Nakon kratkog odmora na terasi hotela sa pogledom na okean, uzimamo potrebne stvari za kupanje u bazenu hotela. Ceo dan provodimo na bazenu. Vreme je pravo afričko. Odlazim i do plaže na Atlantiku. Uveče uzimamo potrebne stvari za noć pod vedrim nebom. Prostor gde noćimo je izuzetno čist. Noć je zvezdana.