Veselo društvo od nas 18 + vozač Aca krenulo je iz Beograda u 18.00 da bi nam se usput na OMV pumpi pridružilo još nekoliko planinara koji su krenuli kolima. Usput nas je častio jedan od planinara koji je putem proslavio 59 rođendan. Put je bio OK sve do prevoja Straže gde nas je obavila gusta magla koja se nije dizala iz nizina sve do dana povratka.
    Po dolasku u mesto Rtanj, smestili smo se u tzv. Bančinu vilu (uvereni da ćemo dobiti komforne, maltene luksuzne sobe - međutim ovu kuću tako zovu od davnina mada nam nije jasno zašto) i nakon toga se uputili u restoran u kome je treštala muzika, učiteljski banket je bio u punom uzmahu, i tako do 04.00 posle ponoći kada se veselo društvo razišlo pevajući. Izjutra je bilo problem naći dobrovoljca koji bi nam skuvao kafu, a još veći je bio ko bi nam napravio doručak tako da su mnogi krenuli gladni na uspon.

    09. decembar:
    Krenuli smo po maglovitom jutru stazom koja vodi ispod restorana nizbrdo, pa prošavši pored jedne srušene zgrade koja služi kao deponija skrenuli levo - praćeni lavežom čopora pasa koji su nas mestimično pratili, malo bi se pojavili odnekud pa nestajali, svi sem jednog lepog kučka koji nas je pratio do samog vrha Rtnja. Kuče planinar je i u povratku bilo uz nas, zastajalo kad i mi i hranilo se poprilično, bio je mezimče cele grupe.

Daleko je Sunce

I oni se umorili...

    Sam uspon nije zahtevan, sem na početku gde je staza ucrtana oštrom uzbrdicom i sa blatom i lišćem čineći je klizavom. Međutim, ubrzo nakon toga dolaze kraški tereni obrasli retkom šumom, uglavnom šipurak, glog i drenjina a nakon toga samo livade posute krečnjacima interesantih oblika.

Zapadni greben

Ostrva Vlaškog mora

Iz magle smo dosta brzo izašli, mada je sunca bilo malo. Pri usponu na sam vrh, dakle poslednjih 500m do 1570 dočekao nas hladan vetar s juga, tako da se nismo mnogo zadržavali na samom vrhu, više u zavetrini sa strane, ispod kapelice koju je svome preminulom suprugu Juliusu Minhu, velikom dobrotvoru i industrijalcu koji je sagradio i Paraćinsku fabriku tekstila i podigao rudnik Rtanj i stvorio samo mesto koje je imalo izvanrednu infrastrukturu, struju, telefon, bolnice, bioskop, školu još na samom početku 20 veka...   podigla supruga Greta Minh, koja ga je nadživela. Nažalost od kapele su ostale samo ruševine, verovatno je stradala od gromova ili miniranja iako je pravljena od obrađenog kamena. Čak ni pečata nije bilo na vrhu, mada stoji kutija sa sveskom. Tako da su dvoje mladih planinara početnika, od 15 i 21 god. ostali bez prvog pečata u knjižici.

Deo grupe na vrhu Šiljak 1570m

A sad u maglu, ponovo