10. decembar:  
    Krenuli smo sa dilemom da li ići na uspon ili ne ako bi bila magla. No, na sreću izjutra se magla podigla i mi nakon svraćanja u motel „Rtanj“  na čuvenu gibanicu i gusto kiselo mleko, odosmo do sela Krivi Vir gde je bilo nemoguće naći čuveni krivovirski sir, jer više niko ne čuva ovce. Samo obiđosmo fantastičan izvor Crnog Timoka, gde nam je Kovač objasnio koliko ima Timoka i odakle svi dolaze i gde se sastaju.
    Nakon toga kombijem krenusmo do prevoja Straža odakle polazi staza po Južnom Kučaju duga 11km do planinarskog doma i vrela Grze. Usput nam crna mačka pretrča put, Aca opsova  a ispostavilo se kasnije da nije bilo bez razloga. Staza je nažalost vodila velikim delom asfaltiranim putem do šumske kuće pa tek onda skrenula u šumu po divnom i sunčanom danu. Bilo je kratkih rukava na sve strane...

Grza

Usput sretosmo lovce koji su nas upozorili da budemo oprezni jer se tu negde muva i skriva meda Djura, koga su nedavno prebacili sa Tare. Kad dodjosmo do vrela, Kovač i mnogi koji su ovde bili ranije razočaraše se kako je malo vode, a mi ostali bili smo zatečeni lepotom kaskada koje pravi Grza preko zelenom mekanom mahovinom obraslog kamenja. Dom nije radio pa se uputismo do restorana „Koliba“ gde su mnogi ručali, a nakon toga se uputismo pravac Beograd.

    Posle pola sata setili smo se one crne mačketine kada je nešto počelo da tandrče ispod haube sve jače i jače, a onda i da drma celu karoseriju. Aca se preznojavao ali je ocenio da nije ozbiljan kvar i u takvoj atmosferi osluškivanja svih mogućih tonova ali ipak bezbedno vozeći, stigosmno do Beograda gde kombi ispusti ulje pušeći se kad smo se zaustavili na parkingu.

Dužina obe ture bila je oko 24km, a savladali smo 1500m uspona.

Beograd, 14. decembar 2006.	Fotografije vodje puta: Veroljub Kovačević izveštaj: Valentina Kovačević
	PD Pobeda, Beograd