O Dobroj Vodi | Kućni red | galerija

 

Istorijat

Daleke 1964. godine, tačnije 15. septembra pokrenuta je akcija da se kuća na Dobroj Vodi adaptira i da na korišćenje planinarima iz cele tadašnje Jugoslavije. Adaptacija je započeta krajem juna 1966. kada je ubačen i nameštaj. Da bi 10.7.1966. bila svečano otvorena. Zima 1966/67 izvršeno je pošumljavanje okoline kuće, a tokom 1967 su završeni svi radovi na kući uključujući betoniranje kuhinje i jedne sobe. Kuća je doživljavala uspone i padove do 1998. kada je u maju grupa entuzijasta planinara PD Pobede krenula u adaptaciju kuće nagrižene zubom vremena. Današnji izgled kuće može samo da bude ponos našeg društva.
Zima 1968.  

 

 

IZVEŠTAJI:

 

PLANINARSKO – RADNA AKCIJA „DOBRA VODA" 98

 

1.-3. maj 1998.

U želji da izbegnemo opštu vrevu u planinarskom domu na Rajcu, koja svoju tačku ključanja dostiže u dane takmičenja u orijentaciji, svoje utočište je potražilo u planinarskoj kući na Dobroj Vodi.

Nošeni mišlju: „Omnia mea mecum porto“, osim džakova peska i kreča krenuli smo put izvesnog.

Šta smo tražili to smo i dobili: pravo zadovoljstvo obitavanja u davno napuštenoj srpskoj seoskoj kući iz prošlih vremena, spavanje na izglockanim slamnatim dušecima i rasklimatanim krevetima, grejanje i kuvanje na šporetu bez ložišta uz svesrdnu pomoć zapušenog dimnjaka, provetravanje pluća na svežoj lepljivoj smesi memle i više godina nataloženog ustajalog vazduha, neviđene količine đubreta i paučine, i za utehu kao znak dobrodošlice, olinjalo krzno glodara koga je duh sopstvenika odavno napustio i uz sve to, izvor blizu, a struja daleko.

U petak na praznik rada svojski smo radili ceo dan. Muški deo ekipe nastojao je da osposobi šporet za upotrebu u čemu je i uspeo: ugradili su rešetku za loženje, ložište obložili šamotom, a usput su okrečili kuhinju kao i stabla drveća ispred kuće i zamalterisali otvore u dimnjaku. Za to vreme nežniji deo ekipe je izneo iz kuhinje, oprao, oribao sudove, opajao zidove, obrisao podove u sobama. Pored toga svoju nežnost posebno su iskazale prilikom trešenja dušeka, jastuka i čebadi.

Dok je sve ovo trajalo uvaženi profesor matematike, član ekipe, „odlepršao je“ do raskrsnice puta za Suvobor, gde je sačekao kamion sa kolicima, džakom peska, kreča i cementa. Uz opšte odobravanje po izvršenom poslu titulisan je kao „japaner-majstor“ i ponuđeno mu je da kolica od Dobre Vode preko vrha Rajca do Doma pregura u vremenu koje sam odabere, što je on prihvatio i uz malu pomoć kolica su se našla u Domu.

Sama noć je bila trenutak spoznaje neposrednim iskustvom. Naime, odgovorni su nas upozorili da dva kreveta ne valjaju, ali nisu znali da nam kažu koji su to. Epilog: Boris je nežno aterirao sa donjeg kreveta kroz raskriljene daščice i zaustavio se na podu, a Zoran je po ko zna koji put, bez zle volje, u nameri da otpiše Branislavu na njenu glavu sručio gomilu daščica i sebe sa kreveta iznad nje.

 

 

 

 

IZ IZVEŠTAJA

sa drugog letovanja na Dobroj Vodi u periodu od 14-22. jula 2000. godine

planinarsko-radna akcija

Ovog leta naš boravak na Dobroj Vodi zamišljen je tako da se prve nedelje obave radovi kojima bi se zaokružila II faza obnove kuće, a druga nedelja je predviđena za odmor, razonodu i najviše planinarenje. Kako je planirano tako je i bilo.

Prva grupa od četiri planinara krenula je ranije od ostalih. Dakle14. jula 2000. god. sa beogradske stanice u 13 časova pošli su Boris Soskić, Bora Milosavljević, Dejan Živojinović i Zoran Živanović, da bi pripremili kuću za krečenje.

Sutradan krenulo se rano na posao jer soba je morala da bude spremna za dolazak naše bebe planinara. Da bi bili efikasniji podelili smo se u dve grupe. Jedna je bila zadužena za spoljno krečenje dok je druga krečila sobe. Desetak dana ranije Bora je okrečio kuhinju. Krečilo se dva dana u dva premaza. Posao je odlično obavljen što je pokazalo opšte divljenje komšija, posetilaca i nas samih. Od poslova urađeno je još: omalterisan odžak, urađena je kabina za tuširanje, tronošci, police, skupljanje i sečenje drva, svakodnevno nošenje vode koje je bilo malo.

U petak 21. jula presušio je donji izvor što je moglo da utiče na prekid našeg boravka. Međutim, kladenac pedesetak metara niže bio je spreman za upotrebu zahvaljujući našem prijatelju i komšiji, Mališi Popoviću, koji ga je očistio i zagradio od goveda. Muškarci su svakodnevno morali da iznesu četiri tehničke i dva balona pijaće vode ponaosob, što je približno 320 litara dnevno. Potreba da se očisti i proširi gornja kaptaža, o kojoj nije vođeno računa od kada je napravljena, postala je aktuelna, međutim zbog međusobne surevnjivosti gotovo je nemoguć dogovor sa mesnim stanovništvom. Ovaj problem će nas tištiti tokom sledećih godina što znači da narednih godina treba otpočeti sa rešavanjem tog problema. Šta nam vredi kuća ako nema vode. Ali da pređemo na vedrije teme – planinarenje.

Ture:

    1. Dobra voda – Igrište – Planinica (zaselak Petkovići i Ravna gora) – asfaltom do Dobrog polja – Dobra voda;
    2. Dobra voda – selo Ba – Đurđevići – Duboki potok – Živanovića brdo – Doba voda;
    3. Dobra voda – Kremenje – Brezeci – Živanovića brdo – Gučevo – Dobro polje – Dobra voda;
    4. Dobra voda – Igrište – Riorak - Rior - Valjevac (na jedan i po čas od Divčibara) – i natrag.

Velike vrućine onemogućile su odlazak na Ovčar i Kablar pa smo se rešili da odemo na kupanje u banju Vrujce. Odlazak i povratak uz kupanje trajao je od pola devet ujutro do pola devet uveče. Ovčar i Kablar ostaju za jesen kada će vreme biti prijatnije za hodanje.

Inače od interesantnih događaja vredno je spomenuti skupljanje sena kod Mališe Popovića, druženje uz prase na ražnju i roštilj.

 

 

Božić na "Dobroj Vodi"

Dobra Voda, naša skrovita kuća, ušuškana borovima u šapatu penušavih izvora. Na domak komforu i lagodnosti asfalta i betona, ova planinska kuća, izranja iz senovitih suvoborskih padina, skrivena čarolijom nostalgije za prošlim vremenima. Ta kuća, izvan svakog vremena, treću godinu za redom oživi o Božiću, ispunjena toplinom i našom iskrenom radošću što praznik dočekujemo kao u davna vremena. I sve je tu. Badnjak donet iz šume, od tri udarca obrušen na istok, zalivan vinom i posipan žitom, i okićen injem; kuća puna čeljadi, molitva, sto bogat i šaren kao bašta, veselo pucketanje vatre od založenog badnjaka u peći. A na Božić, domaćica ''zorom zaitila vode s' izvora'' da umesi česnicu, dočekujemo položajnika koji džara vatricu i želi ukućanima ''koliko varnica toliko planinica, …'', tu je rumeni nektar i topla hrskava pečenica.

Grupa od deset prepoznatljivih planinara PD ''Pobeda'' u nazad više godina udahnjuje život ovoj planinarskoj kući na sredokraći Suvobora i Rajca. Za svakog pravog zaljubljenika u prirodu, čarolija boravka na ovom mestu nevidljivim silama mami ga na povratak kući iz minulih vremena.

„Planinarski glasnik"

 

O Dobroj Vodi | Kućni red | galerija