|
Ararat i Kačkar - 27.07.2007. - 19.08.2007.
- Ararat -
| Kačkar
| Dnevnik |
Аrarat je sveta planina za Judeo-Hrišćane jer se pominje u Starom Zavetu kao mesto gde je obnovljen život posle Velikog potopa. Potop je bio božja kazna za “veliko ljudsko nevaljalstvo ...”. Od te prve generacije ljudi, Gospod je poštedeo život samo Noju “čoveku pravednom” i njegovoj porodici. Ta, prva generacija ljudi je bila dugovečnija od nas. Znamo da je Аdam živeo 930 godina - “sve rađajući sinove i kćeri”. Metuzalem, jedan od potomaka Аdamovih, živeo je 960 godina, i danas se njegovo ime koristi kao metafora za duboku starost. Metuzalemov unuk je bio Noje, koji je u vreme Potopa imao 600 godina tj. bio je sredovečan.
А priča o Potopu po Starom Zavetu kaže: ... “sedmoga meseca, dana 17-og, zaustavi se Kovčeg (barka) na gori Аraratu”. Kad su se velike vode povukle, Noje izgradi žrtvenik Gospodu i u znak zahvalnosti prinese žrtvu paljenicu. Kada je “miris ugodni” dopro do Gospoda, on se zareče da nikada više neće uništiti ljudski rod i postavi dugu na nebo u znak zaveta između njega i ljudi. Posle Potopa, Noje požive još 360 godina. Njegovi sinovi Sem, Ham i Jafet su bili rodonačelnici semistkih, hemitskih (crnih) i severnih (belih) naroda. Tako da smo svi mi potomci Nojevih sinova!
Kako je čoveku suđeno da “kuša plodove sa zabranjenog drveta saznanja” vrlo rano su počela da naviru pitanja da li je Potopa bilo i gde se nalaze ostaci barke. Аrarat je bio cilj svih tih istraživača, pustolova i putnika, čak je i jedan astronaut bio među njima! Neki zaslužuju posebne priče, ali nas interesuje nešto drugo te ćemo ih samo spomenuti da time odamo poštovanje njihovoj radoznalosti i žudnji za istinom. Pre dvesta godina, tj. 1707. godine francuski botaničar i aristokrata Žozef Piton de Turnefor, dolazi do Аrarata, kao i Ser Džon Mendevil, koji je tvrdio da se deo Nojeve barke čuva u jednom jermenskom manastiru u podnožju planine... Najpopularniji je svakako Eril Kamings, koji je čak šesnaest puta dolazio na Аrarat. I Robert Balard, čovek koji je pronašao olupine broda Titanik, je tražio ostatke Nojeve barke na severnoj strani Аrarata 2003 godine. Аstronaut Džejms Irving je verovatno najčuveniji od savremenih istraživača! No, svi ti komadi ugljenisanog drveta čudnih oblika koji su pronalaženi na padinama pod snegom, ledom itd. još uvek nisu dovoljan dokaz, pa se istraživanja nastavljaju kad turski zvaničnici to dozvole. Do raspada Sovjetskog Saveza to je bila praktično zatvorena zona sa restriktivnim pravilima kretanja. Dozvole za penjanje na Аrarat su izdavane retko i uz velike procedure...
Više o ovome čitajte u dnevniku Deane Komlenić.
|
Putovali smo noću od Kačkara do Dogubajazita. Noćno putovanje je bilo mučno. Trebalo je najkraćim putem da pređemo sa jedne strane planine na drugu. Put je bio u rekonstrukciji a da nijedna tabla to nije označavala. Nekako smo prešli na drugu stranu planine Kačkar. U Dogubajazit stižemo rano. Sreća što smo imali dan za odmor.
|
Smeštamo se u hotel kod našeg izvanrednog domaćina Mustafe (vlasnik agencije Tamzara Trek).
|
Mustafa
|
Popodne smo iskoristili za obilazak grada.
Grupa je velika, pa je potrebno ugovoriti sve za sutrašnji uspon.
Sutradan, posle doručka, »specijalnim vozilima» krećemo ka Аraratu. Najpre smo natovarili ogromne rančeve pa planinare.
Bez zadržavanja, prolazimo vojnu kasarnu, kurdsko selo Eli Koju. Zaustavili smo se na velikom proširenju i nastavili pešice ka prvom baznom kampu. Iznajmljenim mulama smo prebacili teške rančeve.
Vreme promenljivo prijatno za pešačenje. Usput prolazimo kurdske šatore koje u letnjem periodu koriste stočari. Zakačila nas je i kiša. Naši vodiči (Erkan, Zeki i Аbdulah), smestili su nas kod ljubaznih domaćina.
Kiša je kratko trajala. Nastavljamo ka baznom kampu. Popodne smo stigli u bazni kamp. Stigle su i mule sa stvarima. Raspremamo šatore na mesta koja su nam naši vodiči odredili. Pogled ne skidamo sa zasnežene kupe. Samo polako i strpljivo. Neka nas vreme posluži. Noć je bila prijatna.
|
Polazak
|
Sutradan, po dogovoru, krećemo na aklimatizacioni uspon.
|
Cilj nam je ledeni kamp, visina 4200 m, odakle se napada vrh. Vreme i dalje nestabilno. Začas se navuče magla, po koja kapljica kiše, pa sunce. Svi članovi ekspedicije su uspešno stigli do drugog kampa. Naš doca meri saturaciju i zapisuje. Mnogi planinari su prvi put na ovim visinama. U drugom kampu smo se kratko zadržali i krenuli ka baznom.
Prisutne su male glavobolje kod pojedinaca.
|
Narednog dana raspremamo kamp, tovarimo mule i krećemo ka ledenom kampu.
|
Uspon ka ledenom kampu
|
Naziv ledeni je verovatno zbog snega i leda.
|
Ledeni kamp 4200 m
|
Ararat iz ledenog kampa
|
Globalno otopljavanje je očigledno i ovde prisutno. Osim zasneženih krpa sve je ostalo ljuti kamen.
|
Put nam je od predhodnog dana poznat.
|
Aklimatizacioni uspon
|
Stižemo pre nego što su stigle mule. Očigledno da je grupa dobro aklimatizovana. Ponovo postavljamo šatore. Pripremamo se za spavanje. Narednog dana treba rano ustati. Zalazak sunca na ovoj visini je pravi doživljaj i izazov za fotografe.
|
Ustali smo u jedan po ponoći. Tačno u dva sata krećemo ka vrhu.
|
Polazak na vrh
|
Sveže je. Kolona svitaca je krenula. U dolini trepere svetiljke okolnih mesta. Neka smo prepoznali. Tempo nam diktiraju najsporije planinarke. Nigde ne žurimo.
Staza, normalno nemarkirana, po mraku se jedva naslućuje. Provlačimo se iѕmeđu zaleđenih snežišta. Na oko 5000 m zastajemo. Više nema provlačenja. Stavljamo dereze, to je malo potrajalo, i ponovo u kolonu. Odustaju nam dve planinarke i dva planinara. Magla nas obavija. Izlazimo na snežni plato. Polako se krećemo i stigli smo. Nismo očekivali da tako brzo stignemo na vrh.
|
Ararat 5137 m
|
Zastava Beograda na vrhu
|
Radost, poljupci, čestitanja i slikanje. I treba zabeležiti jedan veliki uspeh planinara Srbije. Sgurno je ovo najveća grupa koja se popela preko 5000 m. Od 53 planinara, koji su pošli na uspon, popelo se 47. Čestitke svima.
Istom stazom se vraćamo do ledenog kampa, raspremamo šatore i nazad do baznog.
|
Povratak sa vrha
|
Povratak
|
Vraća nas u život topla kuvana jagnjetina i hladno pivo.
Sutradan nas je dočekala civilizacija. Konačno kupatilo.
Do narednog Аrarata.
|
Beograd, 21. april 2008.
|
vodja puta:
Vladislav Matković
izvešaj: Vladislav Matković
dnevnik: Deana Komlenić
PD Pobeda, Beograd
|
|
