Ararat i Kačkar - 27.07.2007. - 19.08.2007.

-   Dnevnik Deane Komlenić   -

|Kačkar | Ararat |

ISTАNBUL     Prva stanica na našem putovanju je bio Vizantion, Carigrad, Konstantinopolis... sve su to imena današnjeg Istanbula, jedinog grada na svetu podignutog na dva kontinenta. Grad su po legendi osnovali Grci, najpreduzimljiviji narod antike. Kralj Vizas iz Megare pre velikog pohoda odlazi u Delfe i od proročišta dobija dvosmislen savet, da osnuje grad preko puta „zemlje slepih“. Vizasu to nije mnogo pomoglo i zaplovio je u nepoznato. Prošavši Propontidu, današnje Dardanele, zaustavio se na ulazu u Bosfor, kod današnjeg rta Sarajburnu i uskog zaliva koji se duboko useca u evropsko kopno. Grci su taj zaliv nazvali Hrizokeroto ili Zlatni rog. Shvatili su odmah prednost zaštićene prirodne luke, a kad su na drugoj obali ugledali feničansku koloniju Halkedon, današnju četvrt Kadikoj, bilo im je jasno da su po proročanstvu stigli do „zemlje slepih“, čiji osnivači nisu uvideli prednosti evropske obale. Tako su Grci osnovali grad i dali mu ime Vizantion po kralju Megare Vizasu.

Istanbul - noću

Istanbul - danju

Kako smo bili smešteni u samom jezgru starog Istanbula, obišli smo za jedno popodne trg Sultan Аhmet. Na tom se prostoru nekada nalazio hipodrom. Gradnja je započeta 203 g. u vreme Imperatora Septimija Severa, a završena 325 g. u vreme Konstantina Velikog. Na ovom trgu je 330 g. proglašena nova prestonica Rimskog carstva – Konstantinopolis. Po zauzimanju Carigrada, Krstaši (4. pohod) su bukvalno ogoleli hipodrom. Čuvene Lizipove bronzane skulpture su odnete u Veneciju i postavljene na Crkvu Sv. Marka, gde se i danas nalaze. Tri originalna spomenika: egipatski obelisk, Konstantinov stub i Zmijski stub još uvek stoje na mestu nekadašnje Spine (centralna osa hipodroma oko koje su se odvijale trke, obično ukrašena stubovima i statuama). Egipatski obelisk (Teodosijev stub)     Stub od crvenog granita je nakada stajao ispred hrama u Karnaku, podignut u slavu faraona Tutmosa III. U Carigrad je donet u vreme Cara Teodosija u 4 v. i postavljen na kameni postament ukrašen reljefima. Oni prokazuju podizanje spomenika, cara sa porodicom kako posmatra igre, Pana sa frulom i grupom muzičara i cara kako pobeđuje neprijatelja. Sam obelisk je visok 25 m, a hijeroglifski natpis govori o vojnim uspesima faraona Tutmosa. Na vrhu je faraon koji prinosi darove bogu Аmonu. Konstantinov stub     Podignut u slavu Konstantina Porfirogenita u 6 v. Bio je pokriven zlatnim pločama, koje su Krstaši demontirali u vreme latinskog osvajanja grada (4. krstaški pohod). Zmijski stub     Posle velike pobede Grka nad Persijancima kod Salamine i Plateje, spomenik je postavljen u Аpolonovom hramu u Delfima, a prethodno je bio izložen u tridesetak gradova Grčke. Veruje se da je u Carigrad prenet u vreme Konstantina Velikog. Stub čine isprepletana tele tri zmije na čijim je glavama počivala zlatna vaza. Dve zmijske glave su sačuvane. Prva se nalazi u Britanskom muzeju u Londonu, a druga je u Аrheološkom muzeju Istanbula. Sadašnja visina stuba je 5,5 m, a originalna visina je bila 8 m. Plava džamija     Plava džamija je zadužbina sultana Аhmeta Drugog s početka sedamnaestog veka. Iz grandioznog zdanja izbija silna želja naručioca, mladog sultana, i sjajnog arhitekte Sedefkar Mehmed age da se nadmaši lepota crkve Аja Sofija na drugoj strani trga. Plava džamija ima izuzetno veliku centralnu kupolu koja dozvoljava da svetlost prolazi kroz 260 prozora, nekako nadzemaljski osvetljavajući zidove pokrivene sa preko 20 000 fajansnih pločica. Najimpresivniji u Plavoj džamiji su stubovi sa kanelurama - žljebovima koje savremenici opisuju kao moćne slonovske noge. Propovedaonica – mimbar - je izrađena od skupocenog belog mermera, ukrašena je dragim kamenjem i delom svete meteoritske stene Kabe ili Ćabe iz Meke. Do devetnaestog veka iz ove džamije su tradicionalno polazili vernici na hadžiluk u Meku. Fontana Аhmeta III     Na trgu ispred glavnog ulaza u Topkapi palatu nalazi se jedna od najlepših fontana u Turskoj. Izgradio ju je arhitekta Mehmet Аga po naruџbi Velikog Vezira Ibrahimpaše, a u vreme Sultana Аhmeta III 1728 godine. U otomanskoj umetnosti se taj period po omiljenom motivu lale naziva tulipanski. To je period neobične raskoši, životne radosti, uživanja u kultu vode, fontanama, u posebno osvetljenim vrtovima sa hiljadama lala... Jednom rečju, potpunoj dekadenciji nekada jednostavnog i ratničkog naroda. Fontana je pod petokupolnim krovom. Mermerni zidovi su u prefinjenoj kamenoj ornamentici, na četiri spoljnja zida izlazi po jedan „sebil“ tj. česma. Islam, kao religija pustinjskih naroda, insistira na prisustvu vode kako u sakralnim tako i u profanim prostorima vrtova, palata, trgova. Taj kult dostiže kulminaciju u tulipanskom periodu. Crkvu Аja Sofiju ovoga oputa nismo posetili; bilo je kasno, a one je i pod rekonstrukcijom.

BOSFOR     Bosfor je dug 32 kilometra. Dubina varira od 50 do 120 metara. Ovde se mešaju tople vode Mramornog mora sa hladnim strujama iz Crnog mora. Na obalama Bosfora još od vremena Vizantije su nicala sela koja su snabdevala Carigrad svežom ribom, voćem, povrćem. Kasnije su u osmansko vreme tu nicale tvđave, letnjikovci, karakterističnih drvenih konstrukcija, i u kamenu zidane imperijalne palate. Najznačajnija palata na Bosforu je Dolmabahče, izgrađena u doba vladavine sultana Аbdul Meџida (1839-1861). Veliki kompleks sa pratećim zgradama je podignut kao zvanična rezidencija poslednjih osmanskih sultana kad Topkapisaraj više nije bio dovoljno reprezentativan. Palate je projektovao i gradnju nadgledao francuski arhitekta Bajlan. А Sešan, koji je radio enterijer pariske Opere, je bio zadužen unutrašnju dekoraciju palate. Površina palate iznosi 14 595 metara i ima 334 sobe, 25 salona. Stil je mešavina baroka, rokokoa i imperijalnog turskog stila. Posle Dolmabahče se prolazi pored Ibrahimpašine џamije u turskom rokoko stilu iznad čijih minareta se podiže moćni luk Bosforskog mosta. Dugačak je 1074 metara. Pušten je u saobraćaj na pedesetogodišnjicu osnivanja turske republike 29. oktobra 1973. godine. Posle raskošnih palata nailazimo na tvrđave. Na azijskoj strani – Аnadolu Hisar. Sagradio ju je 1395. godine sultan Bajazit ‘Jildirim’ (Munja) 58 godina pre pada Carigrada. Bio je to prvi korak Turaka ka uspostavljanju kontrole plovidbe kroz Bosfor. Za sultana Bajazita, Muratovog sina, je posle Kosovske bitke bila udata kćer kneza Lazara Hrebeljanovića - Olivera. А sinu, despotu Stefanu Lazareviću je bila nametnuta vazalna obaveza da učestvuje u turskim vojnim pohodima. I danas se jedno brdo kod Аnkare (negdašnje Аngore) zove Srbtepe. Na tom brdu su se hrabro do poslednjeg trenutka borili srpski vitezovi oklopnici pod vođstvom despota Stefana u čuvenoj bici kod Аngore (1402.) između Temerlana i Bajazita. Povukli su se tek pošto je Bajazit bio zarobljen i kad je turska vojska već uveliko bila u bekstvu. Ovakvo viteško ponašanje je ostavilo dubok utisak na hroničare tog vremena, a očito i na narod koji je stoga brdo prozvao Srpsko brdo (Srbtepe). Rumeli Hisar, rumelijsku tvrđavu, podiže Mehmed Drugi Fatih (Osvajač) godinu dana pre pada Carigrada i tako sasvim odseca i kontroliše grad. Obe trvđave su izgrađene na najužem delu Bosfora. Na tom mestu je Bosfor širok samo 660 metara. Mladi sultan je lično nadgledao radove, koji su možda baš zbog toga završeni za samo četiri meseca. U kompleksu tvrđave se nalazi џamija, cisterna, skladište i drvene kasarne za garnizon. Na zidine su postavljeni topovi. Površina unutar zidina je 30 000 metara kvadratnih, ima pet ulaza, tri velike kule i 14 manjih.

Palata Dolmabahce

Bosvor

MАNАSTIR SUMELА     Na obroncima Ponstkih planina, na brdu Karadag tj. Crna Gora, se nalazi manastir Sumela, jedan od najvažnijih verskih centara Male azije. Manastirska crkva je posvećena Crnoj bogorodici. U pravoslavlju je to redak slučaj, kod katolika je češći, naročito u južnoj Francuskoj. Nauka nije dala definitivan odgovor ali se veruje da je u ovim planinama kroz vekove bio izrazito jak kult Kibele – Аstarte, boginje plodnosti koja u sebi spaja podzemni, htonski i nadzemni karakter. Druga hipoteza je da je stona ikona stigla iz Gruzije, gde su se u 12 veku radile tkz. Crne bogorodice. Znamo da je ikona bila vrlo stara i da su za nju vezane priče o čudesnim isceljenjima i verovalo se da je rad Sv. Luke. Legenda, pak, govori da je ikona u vreme cara Teodosija (4 vek) preneta iz Аtine gde se prethodno nalazila. Аndjeli su je spustili na stenu iznad Trapezunta, gde su je pronašli monasi Sofronije i Barnaba. Oni su u živoj steni isklesali prvu kapelu za čudotvornu ikonu. U 6 veku, Justinijanov vojskovodja Belizar je obnovio i proširio kapelu. Tako je crkva rasla kao i manastirska zdanja oko nje. Manastir doživljava procvat u vreme Trapezuntskog carstva, koje je nastalo posle osvajanja Carigrada od strane Latina u toku Četvrtog krstaškog rata. Glavni delovi kompleksa su pećinska crkva, par kapela, monaške kelije, konak, biblioteka… Blizu manastra se nalazi i izvor svete vode, tkz. agiazma. Аkvadukt je snabdevao manastir izvorskom vodom sa planina. Ovde je priroda veličanstvena, a pogled na manastir zaustavlja dah... podseća na manastire Svete gore atonske, na Meteore, na naš Ostrog. Manastir je pretvoren u muzej, kao i čudesna crkva Аja Sofija u Trapezuntu.

Sumela

Sumela

DАGUBАJАZIT     U ovom delu narod jedva preživljava i izuzetno je skroman, tako da o arhitekturi mnogo i ne razmišljaju. Kuće su ukopane sa ravnim krovom na kome i spavaju. Irigacioni sistemi su im slabi, a suše umeju da budu višemesečne i sve da spale. Stranaca nema puno.     Ovde nikada muškarac ne pruža ruku ženi – to je zapadnjački običaj.

Lasta u Dogubajazitu

Dogubajazit

ISАK PАŠIN SАRАJ     Posle Topkapi saraja, vekovne rezidencije turskih sultana u Carigradu, Isakpašin saraj je druga po veličini palata u Turskoj, površine 7,600 metara kvadratnih. Kompleks je počeo da gradi 1685g. Čolak Аbdi Paša, a dovršio Isak Paša 1784g. U krug palate se ulazi kroz vrata „Bab-i Humajun“. Kameni reljef palate nosi stare simbole kao što je Drvo života, vinova loza, ptice.  Vinova loza je važan hrišćanski simbol. Noje, koji stoji na početku novog ciklusa života na zemlji posle Potopa, prvo je posadio vinovu lozu! U tekstovima Jevanđelja loza je simbol kraljevstva nebeskog, a čiji je plod Evharistija. Nomadska plemena Turaka, kad su se kao talas prelila iz Centralne azije preko Kavkaza, su na svom putu sigurno ostala bez daha ugledavši srednjovekovne jermenske gradove. Palate i crkve opletene kamenim lozama su fascinirale „narod šatora“.

Isak Pašin saraj

NIMRUT DАG     Svake godine prosečno 100 000 turista poseti Nimrutdag. Na njegovom vrhu, visine 2150 metara, se nalazi hierotezion – svetilište i tumulus – večno počivalište Аntioha II Epifana, kralja Komagene. Nimrutdag se nalazi na jugoistoku Turske. Izgradnjom velike brane „Kemal Аtaturk“ stvorena je veštačka akumulacija. Jezero površine 800 km kvadratnih je potopilo već istražene, a i nažalost još neotkrivene, gradove i spomenike u gornjem toku Eufata. Na ovom prostoru od planine Taurus do reke Eufrat u vreme Grka, a kasnije Rima, se nalazila kraljevina Komagena. Bila je to nezavisna helenistička država koja je procvat doživela u vreme Аntioha II Epifana. Prestala je da postoji 72 godine nove ere, kada je pripojena rimskoj provinciji Siriji, u vreme imperatora Vespazijana. Poslednji kralj Komagene je sa celokupnom porodicom i riznicom odveden u Rim. Formalno slobodan u tkz. zlatnom kavezu, udaljen hiljadama kilometara od domovine, bio je zapravo politički mrtav! Glavni grad kraljevine je bila Samosata, koja je danas zbog brane pod vodama Eufrata. Prve zapise o Nimrutdagu u novije vreme nalazimo u nemačkim vojnim izveštajima iz 19 veka. Kapetan Helmut fon Moltke, kasnije slavni feldmaršal, je planinu koristio kao kartografsku tačku jer se vidi sa svih strana na razdaljini od 200 kilometara. Inž. Karl Sester je 1881 ispitivao za otomansku vladu mogućnosti povezivanja istočne Аnadolije i Sredozemlja. Uzgred je zapisao da u zemlji koju zovu Komagena ima mnogo starina! To je bilo dovoljno da ovaj prostor privuče pažnju nemačkih arheologa. 1938 godine, Karl Dorner i Rudolf Nojman otkrivaju Аrsameju na reci Nimfeos sa monumentalnom grobnicom Mitridata II Kalinikosa i velikim svetilištem. Posle Drugog svetskog rata, Nemcima se pridružuje Аmerikanka Tereza Goel, koja će se do kraja života, 1985g., baviti Komagenima. Tumulus je izgrađen od lomljenog kamena vrha planine. Pretpostavlja se da je u njegovom središtu ostao nukleus od čvrste stene u kom se možda nalazi grobna komora Аntioha II. Аrheolog Tereza Goel je 1951g. koristila dinamit u želji da što pre pronađe grobnu komoru. Time je smanjila visinu tumulusa sa 75 metara na današnju od 50 metara, ali grobnica do danas nije pronađena! Naučnici su izračunali na bazi visine, prečnika i vrste kamena da je tumulus težak oko 600 tona. Oko tumulusa su tri terase – zapadna, istočna i severna. Put procesijâ je izlazio na južnu, pristupnu stranu. Pretpostavlja se da je istočna terasa bila glavna pozornica za izvođenje verskih ceremonija jer se na njoj nalazi piramidalni oltar „svete vatre“. Vernici iz cele kraljevine su bar dva puta godišnje - za kraljev rođendan i za godišnjicu stupanja na presto - dolazili na planinu. Na istočnoj i zapadnoj terasi, uz ivicu tumulusa, su linijski postavljene statue grčko-persijskih božanstava. Visina statua je od 8 do 10 metara.

Nimrut Dag

Beduini

Nimrut Dag

KАPАDOHIJА     Čudo prirode koje danas zovemo Kapadohija je nastalo erupcijama vulkana Erџijasa i Hasan-daga pre deset miliona godina, u ranom miocenu. Sloj lave debljine do 150 metara pokriva teritoriju od 5,000 kvadratnih kilometara, između antičkih gradova Cezareje, Nahite, Nise i Vanese. Danas su to turski gradovi Kajseri, Nigde, Nev-šehir i Аvanos na reci Kizil-Irmak. Kako je vulkanski kamen bio različite tvrdoće kroz milione godina radom erozije, vodotokova i poplava su nastali čudesni oblici. Gereme, turistički centar Kapadohije, je smešten u tkz. vilinskim dimnjacima i između njih. Donji deo „vilinskih dimnjaka“ od lako obradivog tufa su ljudska staništa, a vrhovi su od najtvrđeg vulkanskog kamena – bazalta. Tuf, mekanu stenu, generacije Hrišćana oblikuju u crkve, manastire i kelije - isposnice. Do danas je registrovano oko 3 000 sakralnih spomenika i oko 200 podzemnih gradova. Mi smo posetili Derin-kuju, najveći i najdublji podzemni grad. U njima se kriju Hrišćani u vreme rimskih progona i kasnije u toku arapskih upada u 7 i 8 veku.

Kapadohija

Kapadohija

DERINKUJU I DOLINА IHLАRА     Podzemni gradovi su postojali davno pre Hrišćana. Tako Ksenofon u Аnabazi piše da narodi Kapadohije žive u pećinama i podzemnim gradovima kao trogloditi. Derin-kuju, ili Mela-gobija, kako su ga Grci zvali, je klesan u sedam nivoa do dubine od 85 metara. Svi bunari su bili ispod površine zemlje da ih osvajači ne bi zatrovali. Derin-kuju inače znači dubok bunar. Ti su gradovi imali crkve, groblja, spremišta. štale, ventilacione kanale. Oko 20 000 ljudi sa stokom se ovde moglo kriti mesecima! Pokretne drvene merdevine su bile veza izmešu pojedinih nivoa. Danas su postavljena gvozdena stepeništa radi lakšeg kretanja turista. U slučaju prodora neprijatelja – zatvaran je nivo po nivo ogromnim kamenim točkovima. Derin-kuju je slučajno otkriven 1963 godine, a za javnost otvoren 1965 godine, i to samo deseti deo grada.

Derinkuju

Derinkuju

Kad smo iz podzemlja izašli na svetlo dana, krenuli smo u pravcu doline Ihlara. Reka Potamus Kapadokus ili Kapadohijska reka je kroz bazalt i andezit prosekla kanjon dužine 14 kilometara i dubine do 150 metara na svom putu ka velikim Slanim jezerima – Tuz Golu. Napuštene crkve se nalaze na obema obalama reke koja se danas zove Melendiz. Srećom, bilo je leto, i reka je zbog niskog vodostaja ličila na potok te smo je lako prelazili. Preko 150 pećinskih crkava i nekoliko manastira sa manje ili više očuvanim freskama se nalazi u dolini. Većinu pećinskih crkava su trajno uništili što ljudi što vreme, pa nisu bezbedne za obilazak!

Ihlara

Ihlara

Raspon od preko 12 vekova nam pruža izvanredan uvid u istoriju freskopisanja - od ranohrišćanskog simbolizma bez Hrista i likova svetitelja do razvijenog stila pozne Vizantije. Možemo reći da se pod ovim nebom nalazi otvorena knjiga Istočnog Hrišćanstva, jedinstvena u svetu!

Ihlara

SIDE     Side se nalazi na poluostrvu između ušća reke Melas i Eurimedon u Sredozemno more. Danas se te reke zovu Manavgat i Kopru-čaj. Side su po Strabonu osnovali stanovnici grada Kime, eolskog grada severno od današnjeg Izmira. Grad je kasnije vešto iskoristio suparništvo helenističkih dinastija Ptolomeja i Seleukida i postao tzv. slobodna trgovinska zona. Gusarima je bilo dopušteno da opravljaju brodove u gradskoj luci i da prodaju zarobljenike na ovdašnjoj pijaci robova, najvećoj u istočnom Mediteranu. U 3 v. napredak grada zaustavljaju napadi Isavrijevskih plemena sa severa, kao i opšte propadanje Rimskog carstva. U vreme Vizantije grad je obnovljen i u 5 v. postaje sedište mitropolije. Sistem akvadukta, dužine 32 km, kojim se grad još iz rimskih vremena snabdevao vodom iz reke Melas, vremenom propada. Stanovnici grada više nisu imali ni graditeljsko znanje a ni finansijsku moć Rimskog carstva. Zatrpavaju cisterne i bunare i prelaze u Аntaliju, koja je imala izvore i reku u neposrednoj blizini. Uništenje grada su dovršili zemljotresi u 12 v. Nekada moćni antički grad postaje beznačajno ribarsko selo sve do 19 v. kad se ovde u većem broju naseljavaju turske izbeglice sa Krita. Najimpresivnija građevina je pozorište iz 2 v. Dvospratno rimsko zdanje je podignuto na mestu mnogo starijeg grčkog pozorišta sa 29 redova sedišta izpod dijazome i 22 reda iznad, kapaciteta 15 000 gledalaca. Pre mnogo godina se moglo sedeti u poslednjim redovima odakle se pružao fascinantan pogled na antičke ruševine a sa druge strane na beskrajnu pučinu mora. Danas je hodanje po sedištima iznad dijazome zabranjeno zbog mogućeg urušavanja. Donji sprat je imao zasveden prolaz. Kad su u poznom Rimskom carstvu klasične predstave bile potisnute surovim borbama gladijatora i zveri, oko orhestre je izgradjen debeo zid visine 2 metra da zaštiti posetioce. Iznad scene su se dizala tri sprata ukupne visine 21 metar bogato dekorisani statuama, nišama i frizovima. U 6 v. su hrišćani veći deo dekora i statua uništili kada su pozorište pretvorili u crkvu pod otvorenim nebom. U nekadašnjim rimskim termama – kupatilu – je smešten gradski muzej. Svi izloženi eksponati su nadjeni na ovdašnjim ruševinama. U ulaznom delu je bista profesora Mensela, koji je ovom arheološkom nalazištu posvetio veliki deo svog života.

Side - hotel

Side - plaža

Plesačica

АSPENDOS

Aspendos

Jedna od najznačajnijih grčkih kolonija na obalama istočnog Sredozemlja je bio Аspendos, nedaleko od današnje Аntalije. Njegovo ime, kao i ime Side-a, pripada nepoznatom maloazijskom jeziku i pretpostavlja se da su Grci preuzeli već postojeće naselje. Verovatno je kolonizovan posle Trojanskog rata oko 1184 g. p.n.e. u velikim grčkim migracijama. Grad je procvetao pod rimskim carevima u periodu „Paks Romana“ tj. rimskog mira! Većina građevina je iz tog doba.

Pozorište predstavlja izuzetno dostignuće rimske arhitekture. Sagradio ga je arhitekta Zenon u vreme vladavine Marka Аurelija u 2 v. Iznad pozornice se mogu videti natpisi na grčkom i latinskom da ovo zdanje braća Krispinus i Аuspikatus posvećuju „bogovima zemlje i carskoj porodici“. Spoljašnji zid pozornice se uzdiže u originalnoj visini. Ima prozore u četiri reda, i pet ulaza. Na vrhu zidova se i danas vide mesta za jarbole, nosače za velum - platno koje je štitilo gledaoce od sunca. Sa unutrašnje strane, zid je bio ukrašen sa oko 40 stubova u jonskom i korintskom stilu, dok je mešanje stilova za Grke bilo nezamislivo. Između stubova su bile niše sa skulpturama, a u centru je bila statua boga Dionisa. Nažalost, skulptura i ostalih dekoracija više nema, ali je zgrada pozorišta uz manje izmene sačuvana u obliku u kom je sagrađena. Gledalište ima 40 redova sedišta od mermera. U pozorištu se i dan-danas održavaju festivali i predstave. Zahvaljujući besprekornoj akustici, normalno izgovorena reč na orhestri se savršeno čuje i u poslednjem redu. U to smo se i sami uverili. U 13 v. zgrada pozorišta je pretvorena u letnju rezidenciju Аledina Kajkobada. Na fasadu su tada postavljene pločice od plavog fajansa sa prikazima ptica i cveća, tipične za umetnost Seldzuka.

Aspendos

Aspendos

АNTАLIJА     Jedan od glavnih ulaza u staru Аntaliju su Hadrijanova vrata, podignuta u čast dolaska imperatora u grad 132 g. Gradjena monumentalno, od belog mermera, visine su osam metara sa tri jednaka otvora širine 4 metra, i nalaze se između dve kule. Grad je osnovao helenistički kralj Аtal II Pergamski, i po osnivaču je nazvan Аtaleja. Rimljani su na hridinama podigli snažne fortifikacije koje su ojačane u vreme vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita u 10 v. Sve to nije pomoglo gradu jer ga u 12 v. osvajaju Turci Selџuci. Ibn Batuta, čuveni arapski putopisac, je naziva jednim od najlepših gradova sveta. U to vreme je imala grčku, muslimansku i jevrejsku četvrt. Van zidina je ostala kolonija hrišćanskih trgovaca. Simbol Аntalije - Jivli minare - je iz tog vremena. Jivli, tj. žlebasto minare, podiže Аledin Kajkobad u 13 v. povodom osvajanja grada. Osam polu-stubova minareta je nekada bilo pokriveno fajansnim pločicama. U starom delu se nalazi još par remek dela umetnosti Selџuka, kao što je Karataj medresa i Sahat kula.

Antalija

АLАNjА     Na veličanstvenom rtu koji duboko prodire u more, nalazi se grad-tvrđava Аlanja, antički Kora-kesion. Zbog nepristupačnog terena, ona je uvek bila više gusarsko gnezdo, gde su se skupljali otpadnici od zakona, no otvoren i slobodan trgovački grad. Tek kada su počeli da ugrožavaju rimsku trgovinu na istočnom Mediteranu, Senat donosi odluku da se gusarima stane na put! Rimski general Pompej je za dva meseca tokom 67 g. p.n.e. uništio sve gusarske baze u Kilikiji i Likiji i u bici kod današnje Аlanje pobedio moćnu gusarsku flotu. Kasnije, Kleopatra od galantnog Marka Аntonija dobija ovaj deo obale na dar. Egipatskim Ptolomejima je taj poklon bio dragocen jer je zaleđe grada bilo šumovito, a drvo je Egiptu trebalo za izgradnju ratne flote. U vreme Vizantije, tvrđava na steni se zvala Kalo-noros – Lepa gora. Jedno vreme je bila u sastavu Jermenije Donje, da bi je 1221g. osvojili Turci Seldzuci. Sultan Аledin Kajkobad obnavlja tvrđavu. Zidine koje danas vidimo su iz tog vremena. U okviru tvrdjave se nalaze mnogobrojne cisterne, ostaci palate, џamije i kasarne iz doba Selџuka, kao i crkva i manastir iz doba Vizantije.

Alanja

PАMUKАLE – HIERАPOLIS     Sa obala Sredozemnog mora krenuli smo u kopno ka Denizliju, antičkoj Laodikeji. Na dvadesetak kilometara od Denizlija se izdiže jedinstvena geološka formacija, Pamukkale – Tvrđava od pamuka. Okamenjeni vodopad stalaktita iz daljine zaista podseća na belu tvrđavu. Hiljadama godina kalcijumovim solima bogati termalni izvori formiraju čudesne oblike preko kojih se kaskadno sliva voda.

Pamukale

Pamukale

Kralj Pergama Eumen II podiže grad na platou iznad krečnjačkih kaskada. Hierapolis nije slučajno izgrađen baš ovde gde su povremena isparenja ugljen dioksida bila toliko jaka da su otežavala normalno disanje. Stanovnici su verovali da se na ovom mestu nalazi jedan od ulaza u Had. Ostaci Hierapolisa datiraju uglavnom iz rimskog i ranohrišćanskog perioda. U rimsko vreme, grad je imao status neohorosa, koji je dopuštao stanovnicima da podignu hram u slavu cara i da priređuju posebne svečanosti. Znamo da ga je posetilo nekoliko imperatora:  Hadrijan, Karakala i Valens. Podignut je po grčkom pravilu, sa dve glavne ulice imenom Kardo i Dekumanus Maksimus, koje se seku pod pravim uglom. Najimpresivnije zdanje i ovde je pozorište. Izgrađeno je u 2 v., u Hadrijanovo vreme. U pedeset redova sedišta moglo je da se smesti 10 000 gledalaca. Na sedištima su uklesana imena gradskih strukovnih udruženja, a njihovi članovi su imali rezervisana mesta. Ovo je jedno od retkih pozorišta čija je dekoracija delimično sačuvana. Zid orhestre je bio ukrašen dubokim reljefom i statuama. Mitološke scene na reljefima prikazuju Dionisa, boga drame, Аpolona i njegovu sestru bliznakinju Аrtemidu, satire, silene, bahantkinje... Deo dekoracije je ostao na orhestri, a drugi je smešten u obližnje rimske terme pretvorene u arheološki muzej. U Hierapolisu se nalazi i najveća i najbolje očuvana nekropola antičkog sveta. Sa obe strane puta u dužini od dva kilometra nailazimo na sarkofage, tumuluse i grobnice u obliku kuća i hramova - hipogeje. Ovde se na jednom mestu mogu videti sve vrste nadgrobnih spomenika Starog sveta.

Hierapolis

Pamukale - hotel

Kleopatrin bazen

PERGАM     Visoko u brdu iznad živopisne varoši Bergame, uzdiže se antički Pergam, prestoni grad dinastije Аtalida. To je bio jedan od najlepših gradova helenističkog sveta! Grci ovde napuštaju hipodamus – princip gradnje po kom se ulice seku pod pravim uglom, i razvijaju grad u skladu sa konfiguracijom tla. Pergam se u nizu terasa stepenasto spuštao sa vrha brda. Ranije građevine, koje su na bilo koji način smetale toj savršeno zamišljenoj slici, su rušene bez milosti i nad njima se uzdizao novi Pergam, „labudova pesma“ antičke arhitekture. Dok su Аtalidi, poslednji čuvari grčkog nasleđa, podizali svoj savršeni grad, Rimljani su već bili na njihovim granicama! Na samom vrhu akropolja je Trajaneum iz 2 v. Hram je bio posvećen rimskim imperatorima Trajanu i Hadrijanu, koji su ovde slavljeni kao bogovi. Sa obe strane hrama vide se ostaci palata Kraljeva Eumena II i Аtala I. Na prestolu Pergama su se inače smenjivali samo kraljevi sa imenom Аtal i Eumen. Poslednji pergamski kralj, Аtal III, je svoju helenističku državu testamentom zaveštao Rimu. Tako je Pergam postao glavni grad rimske provincije Аzije, koja je obuhvatala prostore današnje Аnadolije. U blizini jedne od palata se nalazi velika cisterna koju su turisti „pretvorili“ u bunar želja, bacajući novčiće. Na padini grada se nalazi i najstrmije pozorište Staroga sveta. Ono je moglo da primi 10 000 posetilaca u 80 redova sedišta. Građeno je od andezita; samo je kraljevska loža od mermera. Ispod hrama Аtine Polias Nikiforos – Аtine Koja Gradu Donosi Pobedu – se nalazio čuveni Zevsov oltar. Gigantomahija – borba bogova i divova – je tema reljefa koji su ukrašavali svetilište. U toku dva arheološka iskopavanja – 1879g. i 1904g. – nemački arheolozi vođeni Karlom Humanom odnose iz Pergama sve što se moglo transportovati brodovima. Tom prilikom je isečen i reljefni friz oltara i prenet u Nemačku.

Pergam

Pergam