prvi deo | drugi deo | treći deo


Uspon na vrh Evrope...

Jedan sat iza ponoći formiranje grupe naveza, i krećemo. Naravno odmah sa derezama, sneg je zaleđen i ovako je bilo jedino bezbedno. Napredujemo lagano, prvih nekoliko sati pravimo pauze na oko pola sata, napredujemo oko 300 metara visine na sat, a onda usporavamo, češće se odmaramo, Pauze su na 15 minuta, a brzina uspona oko 200 metara za sat vremena. Izuzetno je hladno, duva vetar, gledamo kako sunce izlazi, pogled je fenomenalan, ali to sunce nikako da nas ogreje. Gledano po termometru bilo je svega -7ºC. Ali zbog velike vlažnosti i vetra izgledalo je kao da je minus beskonačno. Tek negde oko 8 sati je to sunce došlo i do nas, ali samo onako, zubato.

Mislili smo da će uspon dugo trajati, ali nismo osećali vreme, jednostavno smo se prijatno iznenadili kada je bilo 11 sati, prava velika pauza na Sedlu, deset sati kako se penjemo. Nije delovalo da je toliko prošlo. 
Sada je situacija malo liberalnija. Veći deo grupe je odlučio da odmori, čak i doručkuje, a ekipa najupornijih i najželjnijih da sebe vidi na vrhu, posle kraćeg dogovora nastavlja. Ovo je i najopasniji deo uspona. Idemo lagano, najlepši deo uspona je pred nama, trudimo se da uživamo u svakom trenutku. Naporno je, ljudski organizam nije naviknut na toliku visinsku razliku, teško je podnosi, ali uspevamo. Lagano, kako je ko mogao tako je išao.

Pred sam vrh

Prva trojka izlazi nešto pre dvanest sati, a na vrh se izlazilo do 2 sata. Na licima sreća, zadovoljstvo zbog savladanih napora, ipak želja za uspehom je bila veća. Kada se nešto želi, način će se naći, i tako je i bilo.

Panoramski pogled sa vrha na planinare koji pristizu
33+3 planinara na najvišem vrhu Evrope, 5 različitih država, a toliko sličnosti.
Kažu da planina čini čoveka boljim, definitivno je to istina, a kad je ova planina u pitanju, mislim da to dolazi posebno do izražaja. Gotovo je sigurno da na neki vrh odavno nije krenula ovakva ekipa ljudi, toliko kvaliteta, to se definitivno retko viđa. Vrh napuštamo nešto pre 3 sata popodne, počinju opet da se gomilaju oblaci, ali možemo samo da uživamo u pogledu na njih, ka nama neće krenuti, i sve vreme spusta ćemo imati lepo vreme. Zaslužili smo, zar ne?
Jedna grupa na vrhu

Naravno planina je osvojena tek kada siđete, a jedno od pravila Elbrusa je da morate sačuvati snagu za povratak, a kako kad je želja toliko jaka? Tako što imate prijatelje pored vas, koji će vam vrlo rado pomoći prilikom spusta. Kad noge ne slušaju ruka pomoći je tu, ako se ne može drugačije nego četvoronoške, naći će se več neki prusik i cepin da vas osiguravaju. Tako da svi bezbedno silazimo i sve prolazi u najboljem redu, do mraka svi bezbedni u baznom kampu. Uživanje u ukusu uspeha i zasluženi odmor.

Sedlo Nastradali

Otvaramo oči, predivno sunčano nedeljno jutro na Prijutu 11. Ekstremni napori su iza nas. Dan za povlačenje sa Elbrusa. Sledećih par sati uživamo u pogledu, fotografišemo okolne snežne vrhove. Lagano se pakujemo, sklapamo šatore. U 11h dolaze ratraci po nas i naše stvari, deo planinara ne želi da se spušta guseničarima, tako da dalji put nastavljaju pešaka. Iskrcavamo se kod stanice Mir na 3500 m. Do stanice Azau na 2350 m spušta nas gondola. Kao u nekom SF filmu, odjednom drugi svet, nema snega, kao da smo teleportovani. Osvežavamo se u jednom lokalu i nastavljamo put do hotela.
Pakovanje stvari na ratrak

Oko 13h stižemo u hotel. Ostavljamo stvar i bez previše razmišljanja jurimo ka tuš-kabinama. Ručamo i odlazimo u šetnju, koristimo svaki trenutak za razgledanje Terskola, kupovinu suvenira i naravno za pivo. U večernjim satima, posle večere imali smo mali skup – retrospektiva događaja “Kavkaz 2008”, nakon toga sladili smo se uz jednu rođendansku tortu. Veselje se preselilo u kafić na spratu do kasnih sati…

Sutradan stajemo nešto ranije, doručkujemo i oko 10h krećemo za Moskvu. Put do Moskve je jako monoton, na sreću ekipa u autobusu je jako pozitivna, tako da i ne osećamo dosadu. Sve vreme je pravac i samo pravac, čak nema ni naselja. Sa leve i desne strane su livade, kukuruz, pšenica.

Terskol suveniri Opet ležeći bus
  

Putovanje traje oko 30 sati sve zajedno sa pauzama. Kilometar po kilometar, sat po sat, u Moskvu stižemo sledećeg dana u poslepodnevnim časovima. Smeštamo se u hotel. Malo kasnije odlazimo do centra Moskve, većina nas je po prvi put u tako velikom gradu.

Koristimo čuveni metro, dolazimo do Crvenog trga, fotografišemo zanimljivosti. Nakon toga svako odlazi na svoju stranu, jedni pokušavaju da probaju nešto od tradicionalnih Ruskih specijaliteta, drugi nastavljaju dalje sa razgledanjem centra grada. Zapažanje: Crveni trg je prepun turista iz celog sveta. Moskva važi za najskuplji evropski grad, imali smo prilike da se uverimo u to. Polako je počelo da se smrkava i vreme je bilo da se vratimo u hotel. A u hotelu, jedna mala svečanost. Dodela knjižica i znački „АЛЬПИИНИСТ РОССИИ“ svim učesnicima koji su stali na vrh zapadnog Elbrusa, 5642m.
Savremeni Ruski bebac na pločniku Crvenog Trga Crveni Trg - detalj

Prepodnevni sati drugog dana boravka u Moskvi i poslednjeg dana ove naše ekspedicije, bili su predviđeni za reprizno razgledanje grada, za one koji su hteli. Opet metro, opet Crveni trg, Kremlj... Ovog puta smo imali malo više vremena za razgledanje, fotografisanje, kupovinu suvenira. Turista više nego prethodnog dana, obilazimo Kremlj i okolinu.

Panoramski pogled na Moskvu

U hotel se vraćamo nešto pre 13h, uzimamo stvari i krećemo ka aerodromu. Zbog jako velikih gužvi u saobraćaju valja krenuti ranije. Stižemo na aerodrom i sledećih par sati dosadu ubijamo razgledajući lokale. Obavljamo čekiranje, prolazimo dobar pretres, sve po standardu. Let naravno opet kasni... Sa moskovskog aerodroma se otiskujemo oko 19:30, let je trajao 2,5h. Beograd!

Na surčinskom aerodromu nas dočekuju „Pobedaši“, rodbina, prijatelji... Čestitaju nam, a dame dobijaju i cveće. Još ne možemo da poverujemo da je završeno. Lepo je kad te dočekaju sa osmehom, kad ti je srce puno sreće i radosti, kad znaš da si uspeo u nečemu što si toliko želeo

Za planinare iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i Makedonije, ovo nije kraj puta, očekuje ih još jedno višesatno putovanje do njihovih domova. Rastajemo se, sa željom da se uskoro opet vidimo...

Ovde možete preuzeti mapu Elbrusa  i Google-Earth putanje naše grupe.
Statistika uspona (word dokument)

Galerije fotografija na sajtu www.beogradac.com:   Kavkaz i Moskva

Tekst: Zoran Čubrilo; Milan Pamučar
Fotografije: Svetlana Veljković, Dobrila Vujić, Darko Torgašev, Zoran Čubrilo