Članak iz časopisa Orientačni beh
ZA BEOGRAD
Znate li ko je bio čika Duško? Verujete li bezglavo svemu čemu vas bombarduje televizija? Bojite li se Deda Mraza tokom leta1)? Da li za vas civilizovana Evropa završava već negde kod Pardubica? Ne? U tom slučaju bi trebalo da posetite trke u Srbiji!
Iako u Srbiji orijentiring nije tako razvijen kao u Českoj, svakako to nije crna rupa na mapi sveta. Istorija srpskog orijentiringa seže u doba nekadašnje Jugoslavije, što je verovatno i bilo zlatno doba tog sporta. Krajem osamdesetih godina jugoslovenski tim je redovno učestvovao na svetskim prvenstvima i svetskom kupu. Danas, posle nekoliko godina, nadamo se da ćemo barem jednog svog takmičara imati u finalu bilo koje discipline.
Pravila i discipline su u Srbiji iste kao u i ostalim zemljama članicama IOF. Sezona počinje u martu, završava se u oktobru i sastoji se od skupa takmičenja koji se boduju za Kup Srbije i četiri prvenstva (sprint, middle, long i štafete). Kategorije su klasično podeljene po godištu i polu, a samo seniori imaju podelu i na podkategorije (E, A i B). Još ove godine svako ko poželi može trčati elitnu kategoriju, ali već od sledeće sezone broj takmičara koji nastupaju u eliti će biti ograničen na najbolje iz kategorija 21E, 20 i 35. Takmičenja su obično dvodnevna – jedan dan je takmičenje iz Kupa Srbije a drugi dan ili prvensto ili WRE takmičenje ili neko lokalnog odnosno promotivnog karaktera. Kup Srbije se svake godine sastoji iz 10 do 12 trka podeljenih u jesenju i prolećnu polusezonu, svaka po 5-6 trka. Od njih se do konačnog ranga boduju 3 ili 4 zavisno od toga da li polusezona ima 5 ili 6 trka. Pobednik svake trke dobija 100 bodova, a bodovi ostalih takmičara se izračunavaju po formuli (najbolje vreme/vreme)*100 ukoliko je takmičar imao vreme manje od dvostrukog pobedničkog. To znači da možete dobiti između 50 i 100 poena ili nulu.
Orijentiring je u Srbiji relativno nepoznat. Registrovano je svega oko 450 takmičara i od njih aktivno učestvuje možda 300 – 350. Većina njih to uzima kao hobi i relaksaciju u prirodi, nikako kao pravi sport. Uostalom, većina orijentiring klubova do danas funkcioniše u sastavu planinarskih društava. Ali već imamo nekoliko elitaša koji se ozbiljno pripremaju kako bi se probili u u međunarodnoj konkurenciji. Ovogodišnjem Svetskom Prvenstvu u Češkoj neće prisustvovati samo naši reprezentativci, nego i cela grupa srpskih takmičara koji će doći na Orienteering Festival u nadi da će ispratiti barem jednog svog reprezentativca do finala. A nadamo se da će na naše WRE trke dolaziti više Čeha. Npr. na Tara Open koji se održava 9-11. avgusta u našem najlepšem planinskom nacionalnom parku na granici sa Bosnom.
Nenad Jovanović2)
1)Ovaj uvodni deo je pisao Jirži, kaže da je to neka češka izreka.
2) Traženo mi je da napišem uopšten članak o srpskom orijentiringu sa posebnim osvrtom na pravila igre (bodovanje). Ovde u Češkoj je to užasno komplikovano ali realnije.
|
Povremeno odradi trening sa Michalem Smolom a poslednje dve godine provodi između Beograda i Zlina kao interni doktorand na Univerzitetu Tomaša Bate. Verovatno malo ko može tako dobro da uporedi srpski i češki orijentiring kao Nenad Jovanović.
Žališ se da vam dolazi malo stranih takmičara. Zašto misliš da ih ne dolazi više? Misliš li da se boje ili im je to daleko? Da li si se ti bojao? Ne znam zašto bi se neko bojao. Verovatno nema interesovanja za put u zemlju koja je daleko a gde orijentiring i nije razvijen.
Paa, ja se nisam bojao. Ali priseti se da o Srbiji na televiziji nikad ništa pozitivno ne saznaš. To svi znamo. Verovatno smo i zbog toga svi u Srbiji maksimalno predusretljivi prema strancima.
Da li se i dalje vidi neko nepoverenje sa ostalim narodima bivše Jugoslavije? 3) Ne. Pre je to nezainteresovanost ići negde gde orijentiring nije razvijen. Mi posećujemo takmičenja u Hrvatskoj i Sloveniji, ali nas oni ignorišu. Najbolji hrvatski orijentirac je par godina redovno trčao i u Kupu Srbije, ali samo zato što je bio u vezi sa jednom našom orijentirkom….
Na koji način pokušavate da popularizujete srpski orijentiring u inostranstvu? Svake godine u Srbiji organizujemo tri WRE trke koje moraju biti perfektno organizovane. Kako bi pojačali konkurenciju i privukli strance koji nam dolaze pretežno iz Mađarske, Bugarske, Crne Gore i Rumunije, organizatori nude dobre novčane nagrade pobednicima, besplatne startnine i smeštaj. Nažalost, i dalje nas malo stranaca posećuje.
Da li možda razvoj srpskog orijentiringa sputava i to da vam treba viza gde god da putujete? Naravno. To je prvi uslov bilo kojeg puta u inostranstvo. Sve se mora planirati dosta unapred kako bi se za vizu sve obezbedilo. Međutim, glavno je to da ne treniramo redovno. Čak ni elita. pitao: Jiří Krejčík |
3) U istom časopisu je objavljen intervju sa Danielom Lebarom iz Slovenije i jedno od pitanja se odnosilo na odnose sa ostalim narodima Jugoslavije. Kaže da su odnosi daleko bolji nego u vreme zajedničke države iako mlađe generacije ne znaju nekadašnji zajednički jezik pa komuniciraju na engleskom. Još kaze da se najviše druže sa Srbima pošto je između nas Hrvatska sa kojom se kao susedi ne razumemo ni mi ni oni. I kaže kako povremeno oni nas posećuju, kao i mi njih. Dodaje da je problem sa Srbima da im treba viza gde god da putuju (ovo je razlog poslednjeg pitanja u mom intervjuu). Na pitanje koja od zemalja najbolje u orijentiringu, Lebar daje brojeve kako smo najmasovniji (450 Srba mada ih nema toliko na trkama, naspram 200 Slovenaca), da Crna Gora gde nema više od 100 orijentiraca ima neverovatne prirodne uslove a samo tri mape i da je u Bosni i Makedoniji OR još u povoju. Zaključuje da je u Sloveniji ipak kvalitet takmičenja najviši, najbolje mape, najviše stranaca dolazi (dodaje da je najbolja reklama to kako drugi stranci prenesu kući kako im je bilo). A u Hrvatskoj i Srbiji poslednjih godina se poboljšava kvalitet zahvaljujući crtačima mapa iz inostranstva.
 |
 |
|
27. Memorijal “Čika Duško Jovanović”, IOF Trka za svetsku rang listu (WRE) Rajac, 18-20.april 2008.
Srbima se ne može poreći jedna stvar: Uvek će vas nečim iznenaditi. Ne mora to da bude samo neverovatna kreativnost u izmišljanju najrazličitijih kletvi i psovki. Iz čuda nismo izlazili ni pri našoj poseti dvodnevnog takmičenja na Rajcu. U subotu smo se oprobali na odlično organizovanom WRE sa velikim novčanim nagradama na prelepom kraškom terenu sa koga je i naša mapa. U nedelju nas je čekao težak posao u šumi u kojoj kod nas ne bi ni štafete organizovali 4), i to na mapi za koju je i postavljač staza rekao da je loša i za srpske standarde. Ali kada vidite sa kakvim entuzijazmom se Planinarsko Društvo Pobeda upustilo u organizaciju, skoro da vam je neprijatno da se na bilo šta požalite. Pogotovo kada vam organizatori ne naplate dvostruku startninu nego sa k vama ophode kao sa pravim uvaženim gostima. Kada bi Štjepan Škorpil za svoje pitanje 5) odabrao Srbina, saznao bi da je u srpskom orijentiringu zaista odlična ekipa. Tako, poslušajte Nenada i krenite nekad na trku do Srbije. Tamo je lepo i stvarno ćete biti rado viđen gost. Jiří Krejčík |
4) Pravilo je da se štafete u Češkoj organizuju u teško prohodnim i nezanimljivim terenima.
5) To je češki sportski komentator koji je na Prvenstvu Morave svakoga pitao “Da li je stvarno u orijntiringu tako dobro društvo?”
Tags: Češka, Česko, Czech Republic, Orientačni beh, Orienteering, Orientieering Festival, orijentiring, Srbija, WOC, World Orieteering Championship