ARHIV 

Opšte teme (izveštaji, prikazi, polemike):


Flora i fauna:
Vesti:


Promena klime utiče na biodiverzitet:

Kako javlja UIAA (07.03.2007), naučnici sa bečkog univerziteta su utvrdili da je između 1994 i 2004 godine došlo do promena u rasprostranjenosti planinske flore u oblasti Štubaji Alpa, između 2900 i 3450 metara nadmorske visine. Biljke iz nižih predela počinju da zauzimaju površine na većim nadmorskim visinama, dok se biljke koje rastu pod hladnim uslovima povlače i nestaju. Ovo je posebno zabrinjavajuće s obzirom da 1/5 svih biljnih vrsta Evrope raste iznad šumske granice na visokim planinama. Smanjenje globalnog zagrevanja je imperativ da bi se sačuvali i planinski ekosistemi.


Mont Blanc na listu svetske prirodne baštine:

   Međunarodna planinarska organizacija UIAA (www.uiaa.ch) od 05.02.2007, javlja da se predlaže da Mont Blanc bude stavljen na listu svetske prirodne baštine zbog njegovog jedinstvenog kulturnog značaja s obzirom da je on simbol nastanka modernog planinarstva. Organizacija proMont-Blanc je podnela elaborat u kome se objašnjavaju specifične karakteristike ove planine i zašto ovaj masiv zaslužuje da bude uvršten u spisak svetske prirodne baštine pri UNESCO.

O svemu ovome može više da se pročita na sajtovima:
http://www.pro-mont-blanc.org/textes/MontBlancGB.pdf
http://www.pro-mont-blanc.org/


Pasiji zub (Erythronium dens-canis)
Kaćun (Crocus vernus)
Da li u planinari promenili odnos prema prirodi?

   U nedelju 11.02.2007. godine, planinari koji su krenuli na Vujan uživali su u suncu. Ovaj predivan izlet je ulepšalo cveće u šumi: visibaba, kaćun, pasiji zub, procepak i presličica. Samo nekoliko učesnika nije odolelo da bere cveće ali je za utehu da su buketi bili skromniji za razliku od ranijih godina kada su se u autobus unosili enormni buketi. Da li ovo znači da je većina planinara počela da razmišlja malo više o zaštiti prirode u Srbiji?

   Šteta je što vodiči izleta uopšte ne obraćaju pažnju na prirodu kroz koju se prolazi i samo se daju podaci o istoriji tog kraja. Ipak bi trebalo da su pravi planinari zainteresovani i za prirodne odlike predela kroz koje prolaze.

Dr Miroslav Demajo
Visibaba (Galanthus nivalis)
Sačuvajmo visibabe:

Planinarsko društvo «Pobeda» po tradiciji organizuje tokom januara i februara izlete na Frušku Goru. U to vreme cvetaju visibabe (Galanthus nivalis) kojih na ovoj planini još uvek ima u priličnom broju. Apelujemo na planinare/planinarke da se suzdrže od branja ovog lepog cveća. Uz devastaciju prirode u Srbiji nije potrebno dalje uništenje flore. Na žalost, uvek ima onih koji ne mogu odoleti branju cveća misleći da ga ima dosta. Mogu se napisati stranice o biljkama i životinjama kojih je bilo u milionima a danas su zbrisane kao živa bića na našoj planeti. Ima onih koji kažu da lukovica visibabe ostaje u zemlji. Istina je međutim da cvet služi za razmnožavanje biljke, njenog proširenja areala kao i formiranje genetski otpornijih jedinki unakrsnim oprašivanjem. List služi da se u lukovici nakupi dovoljno hranjljive materije da lukovica preživi do naredne zime. Stoga, još jednom molimo sve planinarke/planinare da sačuvaju ovo cveće kao i ono koje će sukcesivno da cveta tokom proleća a sve radi očuvanja biodiverziteta Srbije.

Devastacija prirode:

   U časopisu «Zov» od 19. januara 2007 godine objavljen je članak o ilegalnom sakupljanju 136.5 kilograma korena žute lincure u području parka prirode Stara Planina. Ova biljka je pod zaštitom ali to nije omelo njeno ilegalno sakupljanje i uništenje ove retke biljke na tom području. Napominje se da je Stara Planina pod masovnim pohodom sakupljača bilja pa su ugrožene i gljive, borovnice, kantarion i ostali šumski plodovi. Napravljena je ogromna šteta s obzirom da se lincura ne može veštački gajiti. Svim ovim aktivnostima je priroda Stare Planine krajnje ugrožena kao i sveukupni biodiverzitet Srbije.
   U istom broju se daje recept kako da se divlje svinje namame na lovačke puške. Pored stavljanja u šumu kukuruza kuvanog sa anisom zbog mirisa, sugeriše se i mazanje drveća sa naftom oko kaljuga kao i sipanje nafte oko same kaljuge pošto taj miris privlači divlje svinje. Neverovatno da se ovako nešto predlaže s obzirom da znamo koliki je nafta zagađivač, posebo vode i da prodire kroz zemlju a time zagađuje i podzemne vode i niko se ne pita za ptice i druge životinje koje će se umazati naftom što će dovesti do opšteg pomora živog sveta.
   Opisana je i hajka na vukove i to u organizaciji nacionalnog parka «Tara». Ubijena su tri vuka koji su inače retki na ovoj planini. Ono što je tragično jeste da u jednom nacionalnom parku dolazi do ubijanja vukova, s obzirom da su takva područja namenjena ustvari očuvanju svih biljnih i životinjskih vrsta. Treba napomenuti da su u Vojvodini vukovi zakonom zaštićeni tokom cele godine (ima ih u Deliblatskoj peščari i u pravcu Vršačkih brda).
   Očigledno je da se devastacija prirode u Srbiji nesmetano nastavlja.


Zakoni:

   Na sajtu Uprave za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije mogu se naći u PDF fajlovima niz zakona zanimljivih za ljubitelje prirode. Tu su novi zakoni o zaštiti prirode, pojedinih rezervata kao i zakoni o reciklaži plastike i aluminijuma. Ovo je posebno zanimljivo s obzirom na katastrofalno zagađenje životne sredine od plastičnih flaša koje su pokrile celu Srbiju od reka do planinskih vrhova. Adresa na koju se ulazi u fajlove pojedinih zakona je:
  www.ekoserb.sr.gov.yu/dokumenti/index.php#uredba
Nadamo se, posebno mi planinari, da će konačno biti znatno smanjeno zagađenje prirode primenom novih propisa, ali će opet mnogo toga zavisiti pojedinačno od svakog planinara, ljubitelja prirode i svih građana, sa ciljem da se ova lepa zemlja dovede konačo u red.


Dan planina:

  I ove godine je Pobeda obeležila dan planina usponom na Rtanj 9.12.2006.
   Povodom međunarodnog dana planina, Mike Mortimer, predsednik Međunarodne federacije alpinista i planinara objavio je proglas koji može u celosti da se pročita na sajtu www.uiaa.ch.
   Proglas nosi naslov «Gazdovanje planinskim biodiverzitetom radi boljeg života». Između ostalog, proglas naglašava ugroženost planina od iscrpljivanja prirodnih resursa, ugroženost biodiverziteta i globalnog zagrevanja. Ovaj dan treba da nas podseti na važnost planina za naš život. Jedan od uspeha ove godine je potpisivanje Konvencije o zaštiti Karpata radi očuvanja živog sveta, pejsaža i kulturnog nasleđa. Zaključuje se da mi treba da sačuvamo planinske predele radi dobrobiti nas samih. Ovo je zadatak planinskog stanovništva, planinara i zaštitnika prirode. UIAA će dati i svoj doprinos ovome.


Informator:

   Zavod za zaštitu prirode Srbije izdao je novi broj Informatora br. 82 za jul-septembar 2006. godinu. Novi broj je vrlo sadržajan i obuhvata probleme zaštite ptica, nacionalnih parkova, pojedinih biljnih vrsta i mnogo toga još zanimljivog za sve planinare i zaštitinike i ljubitelje prirode. Ovaj broj kao i stariji brojevi mogu da se nađu na sajtu Zavoda: www.natureprotection.org.yu i odaberite levo opciju Informator. Zaista vredi pročitati zanimljive i aktuelne tekstove.



Početna strana